Crtani filmovi

Crtani filmovi, nekadašnja najava

Rođena sam pre tridesetak godina. Iako ne baš tako davno, tada je život bio potpuno drugačiji od sadašnje, visokotehnološke ere. Odrastali smo uz drugačiji vid vaspitanja. Bez kompjutera, video igara i mobilnih telefona. Glavna razonoda bila je jurnjava sa dečurlijom po kraju, igre sa lutkama i loptom, preskakanje lasteža, a najveća poslastica bio je crtani film.

Pamtim još iz najranijeg detinjstva crtani u 7 i 15, pre Dnevnika, pa onda odlazak na spavanje. Taj trenutak smo brat i ja željno iščekivali celog posle podneva. A onda bi se na tv ekranu pojavile dve tačke kao oči i ona prepoznatljiva crta umesto nosa – i našoj sreći nije bilo kraja! Radost bi bila još veća ako se tog dana pusti crtać koji nismo gledali, ali i više puta odgledana epizoda je donostila neki novi nezapaženi detalj.

Još jedan interesantan i psihološki zanimljiv momenat. Kod bake i deke smo, svi unuci, ukupno nas petoro uz ciku i vrisku, radost i žagor skačemo po dvorištu. Jedni su pod stolom, drugi se jure, treći galame iz petnih žila, čini se da se nestašluci ničim neće obuzdati i onda magična reč naše bake: “Crtaniiiiiiiiiiiiiiii”!

Odjednom, neverovatna promena, pažnja je maksimalna, oči se cakle, uši načuljene do kraja i u potpunoj tišini kao indijanci oko logorske vatre, sedamo oko televizora. Tih 5 minuta apolutne pažnje ka šarenom ekranu nište ne može da naruši, da bi smo iste sekunde po završetku nastavili tačno tamo gde je svako stao.

Eh, tako je bilo nekada. To su bili ti kratki, svakodnevni crtani filmovi, puni naivne sreće, nestašluka i radosti. Bez napetih scena, zlonamernih robota i opasnih mašina, zlokobnih čudovišta.

A nedeljom, eh, to je tek bila posebna poslastica – duži crtani filmovi – Tom i Džeri, Miki Maus, Patak Dača, Bambi, Snorkijevci, Štrumpfovi… Nešto kasnije, ne znam zašto, počela su prikazivanja jednog drugog žanra crtanih filmova – Nindža kornjače, Himen i gospodari svemira, Transformersi…

Zanimljiva je i paralela između američkog i ruskog crtanog filma. Kad je u bajci Čarobna Rukavica buckasti meda seo na kuću svojih malih prijatelja i srušio je, toliko smo bili pogođeni i dotaknuti njihovim problemom, da je i sitna dečja suza kanula. Po završetku američkih crtaća, razvijale se jedna drugačija vrsta emocija, emocije koje su pratile višak adrenalina, jurnjava, često i pravo divljanje, koje bi se obično završile vikom naše Bake, a po nekad i strožom akcijom naših roditelja.

Ne želim da ovaj članak sa setom priziva prošla vremena, a sve uz patetično prisećanje kako je nekada bilo bolje. Želim samo da se sa radošću prisetim svog detinjstva i odrastanja kada je crtani film imao značajnu ulogu u našem sazrevanju.

U to vreme postojao je još jedan vezani fenomen. Paralelno sa prikazivanjem crtanog filma krenuli su i albumi sa samolepljivim sličicama. Tu ste mogli da okušate prvo sreću, a zatim vežbati trgovinu, visprenost u pregovaranju sa vršnjacima u školskom dvorištu i komšiluku. Nije bilo virtuelnih albuma na fejsbuku i današnjeg otuđenja. Sličice naših omiljenih junaka iz crtanih filmova brižno bismo lepili u albume, a one iste bismo međusobno menjali… Nekad je tako bilo, a danas postoji jedna nova kategorija, takozvana 3D tehnologija koja je svojim animacijama duboko prodrla i u sferu crtanog filma.

Ali vratimo se temi, danas predstavljamo novu kategoriju na sajtu Filmovi 7, pod nazivom CRTANI. Svako ko želi da objavi neko svoje razmišljanje, članak ili emociju iz detinjsta na ovu temu neka nam se javi na info@filmovi7.com! Dobrodošli i Srećno!