Na početku XX veka zvučnici su bili dragocenost. Danas, sa napretkom tehnologije, svi ih uzimamo zdravo za gotovo. Bežični zvučnici dostupni su svakom, pa zaboravljamo da je mnogo godina moralo da prođe da bi od obične horne nastala sprava koja nam omogućava da iz udobnog kauča uživamo u filmovima gotovo kao u bioskopu i slušamo muziku kao da smo na koncertu.
Međutim, nije sve uvek bilo tako lako.
Prvi zvučnik: horna
Za horne nije bila potrebna struja. Između 1880. i 1920. godine Tomas Edison i kompanije „Magnavox“ i „Victrola“, razvili su, svako svoju, naprednu verziju horne. Problem sa ovim prvobitnim zvučnikom bio je taj što zvuk nije bio dovoljno glasan. Kasnije korišćenje pojačivača snage dovelo je do toga da zvuk iz horne može bez problema da ispuni ogromnu prostoriju punu ljudi, ali horne i dalje nisu bile praktične.
Tomas Edison je važan i zbog osmišljavanja fonografa. Ovaj prethodnik gramofona prva je naprava na kojoj je zvuk mogao da ostane zabeležen uz pomoć cilindra, odnosno valjka. Taj snimak mogao je da bude dug najviše četiri minuta.
Pojava radija uticala je na brži razvoj horne. Prvi radio aparati su na početku u svom sklopu imali slušalice, a kasnije hornu. Međutim, ona je vrlo brzo zamenjena elektrodinamičkim, odnosno elektromagnetnim, zvučnikom. Radio je doneo revoluciju i u načinu na koji ljudi slušaju muziku. Sada je bilo moguće uživati u njoj i iz svog doma.
Glavna novina: elektromagnetni zvučnik
Tokom dvadesetih godina prošlog veka nastali su zvučnici kakve danas znamo i koji koriste magnetno polje sa kalemom koji je povezan sa membranom.
Ideja elektromagnetnih zvučnika pripisuje se Verneru fon Simensu, čije je ime, između ostalog, prihvaćeno kao SI jedinica za specifičnu električnu provodljivost. U njegovom dizajnu kalem je bio zadužen za pojačavanje zvuka. Međutim, Simens nikad nije uspeo da svoju ideju i dizajn pretvori u stvarnost.
Godine 1924. napravljen je prvi uspešan elektromagnetni zvučnik. Napravili su ga Čester Vilijams Rajs i Edvard V. Kelog koji su na njemu zajedno radili u američkom gradu Skenektadi, u vrlo dobro opremljenoj laboratoriji. Ovaj zvučnik se sastojao od pokretnog kalema koji je značajno povećao kvalitet i jačinu zvuka. Konačno je ovaj zvučnik postao dostupan i široj populaciji, a prodavao se pod imenom „Radiola“. Od tada je osmišljeno mnogo drugačijih vrsti zvučnika, ali je i najpopularnija upravo ova koju su osmislili Rajs i Kelog.
Nagli „bum“ nakon Drugog svetskog rata
Nakon teškog perioda Drugog svetskog rata u svetu se iznenada povećala potražnja za kvalitetnim zvučnicima. Artur Janszen je ključna figura tog perioda, jer se bavio razvojem tehnologije zvučnika.
Godine 1947. Artur je učestvovao u istraživačkom projektu američke mornarice. Naime, mornarica je bila zainteresovana za stvaranje dobrog zvučnika koji bi bio od pomoći u testiranju mikrofona. Trebalo je da zvučnik bude što precizniji i realističniji. Međutim, ispostavilo se da je vrlo teško naći baš to, a Artur Janszen uspeo je da otkrije u čemu je problem i napravi svoj prvi model zvučnika od tanke, plastične dijafragme.
Do 1952. godine Artur je imao spravu spremnu za predstavljanje na tržištu. Uspeo je da napravi senzaciju kako među Amerikancima tako i u svetu.
Bežični zvučnici umesto nezgrapnih muzičkih stubova
Svi se sećamo glomaznih i teških muzičkih stubova i linija, a velika je verovatnoća da neke stare modele iz devedesetih ili sa početka novog milenijuma i dalje imamo u kući gde sada skupljaju prašinu.
Zvučnici tih muzičkih stubova bili su sve samo ne praktični. Zato je pojava bežičnih zvučnika koji su u skladu sa modernim stilom života i brzim napredovanjem tehnike predstavljala pravo olakšanje za sve ljubitelje slušanja muzike i gledanja filmova kod kuće. Ne samo da je praćenje svih načina na koji je muzika mogla da se sluša bilo naporno (ploče, kasete, diskovi) nego je bilo i vrlo skupo. Retke su bile muzičke linije koje su podržavale sve te audio formate, pa je za svaku novinu bilo potrebno kupiti drugi uređaj.
Kada su naučnici na početku ovog milenijuma otkrili da Bluetooth tehnologiju i digitalne signale mogu koristiti za izradu bežičnih zvučnika koji će biti praktični i laki za upotrebu, kupci su to prigrlili. Nakon ovog otkrića bilo je samo pitanje vremena kad će sve velike kompanije koje se bave zvučnim sistemima izbaciti svoju verziju bežičnih zvučnika – a to se i dogodilo.
Usled velike ponude i potražnje, njihova cena postala je pristupačna.
Sada kompanije pokušavaju da na najbolji način spoje „pametnu“ tehnologiju i bežične zvučnike kako bi osmislili novu vrstu zvučnog sistema.
