Portret Linkolna u najnovijem filmu S. Spilberga

Ali, ne i ljudsko. Godine 1860. on postaje 16-ti predsednik SAD nakon čega, 1861. godine, izbija veliki građanski rat između industrijskog Severa koji je bio protiv ropstva i poljoprivrednog Juga koji je po svaku cenu želeo ga da sačuva. Godine 1863. njegovom zaslugom donet je Proglas o ukidanju ropstva koji je zacrtao put njegove politike do samoga kraja. Zabrinut da će nakon završetka građanskog rata države Juga oboriti njegov Proglas o ukidanju ropstva i na taj način ponovo „porobiti“ crnce oslobođene tokom rata, Linkoln insistira da se u januaru 1865. godine izglasa „Trinaesti amandman“ kojim bi se ropstvo zabranilo i Ustavom SAD. Budući da se mirovni sporazum između dve zaraćene strane „osećao u vazduhu“, neki članovi Linkolnovog kabineta nisu razumeli zbog čega on toliko insistira na tome. Ali, vizionar kakav je bio, Linkoln lagano ali sigurno i odlučno sprovodi svoj plan.

„Neuk“, kakav je zvanično bio, Linkoln u jednom trenutku u filmu u razgovoru sa dvojicom mladića u par rečenica objašnjava suštinu svoje borbe protiv ropstva, citirajući poznatog antičkog matematičara Euklida: „Euklidov prvi postulat: ‘Stvari koje su jednake istoj stvari su međusobno jednake.’ To je pravilo matematičkog zaključivanja. Euklid kaže da je to „očigledno“. Dakle , počinjemo sa jednakošću. Jer to je pravda.“ U ime te pravde i jednakosti Linkoln je bio sprema i da „zaobilazi“ zakon i odlučno lupi šakom o sto u trenutku kada su se drugi predomišljali jer je video dalje. Iako je insistirao da se „gleda sada i ovde.“

Njegova staloženost pretvarala se u buru kada je trebalo i zahvaljujući njoj „Trinaesti amandman“ postaje deo istorije. Kao i Linkoln sa njim. Ipak, najjači citat iz filma, koji možda i najbolje dočarava okosnicu radnje , jeste onaj Tedijusa Stivensa (koga glumi Tomi Li Džons), Linkolnovog saveznika, koji na kraju filma izgovara: „Ovo je najveći potez 19. veka. Donesen pomoću korupcije, uz pomoć najboljih u Americi.“ „Dobra“ korupcija… Pogledajte film i biće vam jasno…

Epohalna istorijska drama o tom prelomnom trenutku u američkoj istoriji i njenom najharizmatičnijem „neobrazovanom“ predsedniku, počinje baš u tim mutnim momentima između rata i mira, između slobode i ropstva. Scenario filma je delimično zasnovan na biografiji “Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln” autorke Doris Kerns Godvin, a režiser koji se „usudio“ da snimi ovo epohalno delo je ko drugi do Stiven Spilberg. Lik Linkolna je i vizuelno i duhovno verno preneo Danijel Dej Luis koji je za ovu ulogu dobio svog trećeg Oskara za najboljeg glumca.

Poznat po tome da se za svoje uloge sprema maksimalno, u smislu da se potpuno unosi u lik koji glumi i tokom i nakon snimanja, za ovu ulogu se spremao oko godinu dana, pročitavši oko stotinu knjiga o velikom lideru. To se, naravno, odmah oseti jer čim ga ugledate na platnu jasno vam je KO je i tek na kraju filma se „setite“ da je u pitanju samo film i „samo“ glumac koji GA glumi. Zbog te jačine glume i uverljivosti, Oskar za najbolju mušku ulogu potpuno zasluženo otišao njemu u ruke.

Film je bio nominovan za 7 Zlatnih globusa, uključujući i za najbolji film, i najbolju režiju, a bio je nominovan i za 12 Oskara, od kojih je osvojio dva. Kritiku napisala Biljana Luković.

Na ovogodišnjoj dodeli Oskara, film „Argo“, u režiji Bena Afleka, koji u njemu tumači i glavnu ulogu, proglašen je za najbolji film.

Argo, trajler

Svi pravi filmofili dobro znaju koju težinu film dobija ako se na špici pre početka filma pojavi rečenica “BAZIRANO NA ISTINITOJ PRIČI.“ Pa pre priče o samoj priči, kazaćemo nešto o tom istinitom okviru u kome je Ben Aflek sa svojom filmskom ekipom „dopričao“ njen ostatak.

Godine 1950. narod Irana bira za premijera demokratu Mohameda Mosatea koji je nacionalizovao britanska i američka naftna gazdinstva na teritoriji Irana i na taj način naftu vratio svom narodu. To se, naravno, dvema velesilama nije dopalo pa 1953. godine organizuju puč i na vlast dovode Rezu Pahlavija, mladog šaha koji je ostao upamćen po bogatstvu i neumernenosti. I dok su njemu obroci konkordom dovoženi iz Pariza, narod mu je gladovao, a svoju strahovladu utvrdio je unutrašnjim policijskim terorom. Godine 1979. narod Irana uspeva da zbaci sa vlasti bahatoh šaha i na čelo dovede prognanog sveštenika Ajatolaha Homeinija koji je zatekao zemlju u bedi i haosu.

Ben Aflek

Šah Riza Pahlavi, koji je umirao od raka, dobija azil u SAD i tamo ga ljubazno prima tadašnji američki predsednik Džimi Karter što dodatno doliva ulje na vatru nezadovoljstva iranskog naroda koji zahteva da šah bude izručen kako bi mu se sudilo za zlodela. Narod Irana organizuje velike proteste ispred američke ambasade u Teheranu, i tada 04. novembra 1979. godine radnja filma „Argo“ zvanično i počinje.

Američko osoblje, svesno opasnosti koja im preti zbog velikih protesta na ulicama Teherana, užurbano uništava dokumentaciju, ali narod ipak uspeva da prodre u ambasadu i zarobi taoce. Ipak, šestoro američkih građana uspeva da se iskrade iz zgrade ambasade i utočište pronađe u rezidenciji kanadskog ambasadora. Velika iranska talačka kriza trajala je ukupno 444 dana, ali okosnica filma „Argo“, koji je ime dobio po istoimenoj operaciji spašavanja talaca, bazira se na spašavanju šestoro američkih građana sakrivenih u rezidenciji kanadskog ambasadora.

Akciju spašavanja osmišljava i predvodi agent CIE Antoni Mendez ( Ben Aflek) koji smišlja genijalan plan da kao kanadski građanin i filmski radnik dovede sa sobom „grupu od šestoro filmskih radnika iz Kanade“ kako bi baš u Iranu i to baš u jeku najveće političke krize razgledali i birali lokaciju za snimanje najnovijeg (LAŽNOG) filmskog „spektakla“ naučne fantastike. Priča za naučno-fantastični žanr! Ali baš zbog toga što je bilo toliko neverovatno da se neko, u trenutku kada na ulicama Teherana gotovo na svakom ćošku vise obešena tela, usudi da u Teheran dođe da snima film (!), cela ideja uspeva da prođe kod iranskih vlasti bez veće pozornosti, iako je rizik neprekidno bio prisutan jer su iranske vlasti već bile na ivici da utvrde da šestoro američkih diplomata nedostaje.

Što se na kraju i dogodilo, ali je tada već bilo kasno. Iako je, kao i u svim američkim filmovima, gotovo po stereotipu došlo do trenutka kada se zbog nekog „višeg“ cilja odustaje od plana i rešava da se šestoro ljudi žrtvuje, agent Mendez ne pristaje da se povuče i žrtvuje te ljude koji su zahvaljujući njegovoj hrabrosti i umešnosti na kraju stvarno i spašeni. Trenutak kada u avionu glas stjuardese objavljuje putnicima da je točenje alkohola dozvoljeno, jer je avion izašao iz vazdušne zone Irana obeležilo je i kraj agonije šestoro ljudi čiji su životi bili na rubu provalije danima.

Akcija „Argo“ dugo je nosila oznaku tajnosti, sve dok je predsednik Klinton nije „oslobodio“ a agent Mendez nagrađen je za svoje zasluge. Iako se nad filmom nadvila senka najnovijih političkih tenzija između Amerike i Irana, film definitivno treba pogledati jer je uzbudljiv i dinamičan iako se stereotip američke „borbe“ za svemoguće ciljeve ne može izbeći. Kao ni propaganda o zaštiti „samonjimapoznatih“ ciljeva. Ipak, probajte da „sljuštite“ te nepotrebne dodatke i osetite dobru glumu koju metaforično pročitajte u podnaslovu filma: THE MOVIE WAS FAKE. THE MISSION WAS REAL.

Sparta, oličenje moći jedne manjine jakog duha i karaktera, sila koja se bori svojom ličnom snagom protiv zla 300 puta nadmoćnijeg. Film u kome Spartanci ostavljaju utisak da bi tok istorije bio sasvim drugačiji da su bili brojniji.

300

Neustrašivi vođa Leonidas, čovek kome ništa nije prepreka, potrudiće se do trenutka pada pod tuđe noge, da ulije snagu svojim Spartancima, da ih vodi do granica nemogućeg i da održi poznatu spartansku odlučnost. Sposobnost, volja, snalažljivost, izdržljivost nekada mogu biti i največi neprijatelji.

Nepokorivi i neustrašivi ,njih 300, pokazaće kako je najvažnije umeti, a ne imati. Ponosni na svoje poreklo bez sumnje u ishode odlučivali su upustiti se u svaki izazov jer profesija je bila svakom od njih i njihov ponos -ratnik.Nema veće sudbine i višeg zadovoljstva od prvih redova u Termofilskom klancu. ”Radije ću umreti za Grčku nego vladati ljudskom rasom”-odgovor je Leonidasa Persijancima na nepristojnu ponudu i uvredu spartanca kao čoveka.

Takva neodoljiva hrabrost i nezadrživa odlučnost do samog kraja, kod običnog čoveka bude iskonske emocije i ulivaju borbeni duh. Nema predaje. Na poslednje reči persijskog vođe Xerxesa “predaj svoje ruke” mogao je reći ništa drugo do “dođi i uzmi ih”.

Izuzetno uzbudljiv, istorijsko akcioni film, koji prenosi atmosferu i emocije na gledaoca ne sme propustiti niko kome snaga volje u današnje vreme manjka.

Napisala, Ivana Vujaklija

Poslednji samuraj

Film odiluje idiličnom prizorima običaja, herojskog kulta i bušidoa japanskih samuraja. Služba caru, odanost veštini i katani, usavršavanje elegancije do savršetka.

Međutim, još Heraklit je rekao, sve se menja kroz jedinstvo suprotnosti. Đavo ne miruje, na scenu stupaju prve puške, a zatim i topovi. Tom Kruz, američki kapetan, vešt na koltu, kreće put japana u borbi za pobedu nad poslednjim samurajima.

Ken Watanabe fantastično glumi lidera samuraja, personifikacija je mudrosti, odvažnosti, morala. Samuraji u šumi iznenađuju još neotkrivenu vojsku, pobeđuju i zarobljuju američkog kapetana.

Kako će se Tom Kruz snaći u samurajskom selu, da li će ovladati veštinama katane, i koliko će pomoći autoritetu koji se poštuje čak i kao neprijatelj, ostaje da vidite u filmu! Sve se menja posle jednog iznenadnog napada nindži koji su unajmljeni da završe sa … Uživajte sa donjim trajlerom, koreografija borbe tokom koje nema ni sekunde predaha:

Na kraju, znam bar dvojicu ljudi kojima je ovo omiljeni film.

Agora 2009

Jedna od večitih tema je razumevanje drevne filozofske mudrosti “Čovek je merilo svih stvari” i adekvatna institucionalizacija šireg društvo političkog koncepta nauke i religije.

Činjenica je da se danas religija povlači preg nazaustavivim maršom nauke, i pitanje je, gde treba postaviti tanku crvenu liniju preko koje nema prelaska.

Međutim, tokom dobrih 15 vekova, dešavalo se suprotno. Nauka je bila saterana u ćorsokak pred dogmom. Svako kritičko razmišljanje bilo je najstrašnije osuđeno.

U ovom filmu, zapitaćete se gde je granica. Gde bi bila granica čovečanstva da se nije bacilo laso oko nauke? Šta bi se dešavalo da nije bilo uništavanja naučnih razmišljanja Aleksandrijskih filozofa u svojoj biblioteci Agori, da nije bilo sputavanja razvoja Astronomije, matematike, fizike i logike?

Kritikuje se sa jedne strane relativizam greha, i dozvoljavanje istog ako je pod plaštom vere i Hrista.

Ovaj film ima za cilj da još bolje prikaže greške svih velikih organizacija, i podstakne na permanentno prevrednjavanje svih odluka u životu, bez kojih nema prosperiteta.

Ovo je film za prave intelektualce, pogledajte ga! Doživećete neku vrstu katarze, produhovljenja izan religijskih okvira, razumećete još bolje društvenu nepravdu i nejednakost.

Scene su fantastično realne, direktor fotografije je vrhunski odradio posao. Ceo film je ugođaj za oči, uši u misao.

Ravna Gora, nova TV serija

Poslednjih nekoliko decenija, imali smo prilike da upoznajemo istoriju iz pretežno jednog ugla. Sa novom TV serijom Radoša Bajića, Ravna Gora, očekujemo da upoznamo sagledavanje istorije i iz onog drugog ugla. Nadamo se smanjivanju podela, i sagledavanju istinitih činjenica.

Kako se čini na prvi pogled (Dražu glumi Nebojša Glogovac, a Tita Dragan Bjelogrlić) okupljena je veoma ozbiljna ekipa i sigurno očekujemo kvalitetan projektat. Snimaće se oko 50 epizoda, sve počinje u Kusturičinoj Mokroj Gori, a javno prikazivanje očekuje se novembra 2013. godine.

U svakom slučaju velika podrška za ovaj projekat, pa sa nestrpljenjem ćemo ispratiti prvu, a i sve ostale epizode!

Krstaški ratovi, I deo

Naime posle turskog filma, Pad Konstantinopolja, ili serije Sulejman Veličanstveni sve više se snimaju filmovi sa naglašenom islamskom tematikom.

Naravno, za sve postoji opravdana ciljna grupa, i o svakoj temi se trebaju čuti obe strane. Priču o stvaranju klime za ono što se dogodilo u drugoj polovini 11. veka govore turski i britanski istoričari. Uključuju se i katolički sveštenici, ali nema pravoslavnih, niti islamskih. Pogledajte ceo prvi deo online, pa procenite sami. Ovaj dokumentarc ima prevod i besplatan je.

Ono što je odlično urađeno u ovom filmu je hronologija, razumljivost, puno svetih mesta je dotaknuto, motiviše na putovanje, upoznavanje grešaka predaka.

Spominje se Sveto koplje, relikvije, prva Crkva Svetog Petra, drevni gradovi, Aja Sofija i sve što ide uz nekadašnju Vizantiju i vremena srednjeg veka.

Evo filma:

Očekujemo još zanimljiviji II deo uskoro.

Beovulf iz 1999 ili 2007

Što se filmskih ostvarenja Beovulfa tiče, na dobrom korenu, još bolje se kaleme proverene stvari pa pogledajte recimo:

Rej Winstona, Antoni Hopkinsa, i  Anđelinu Žoli iz 2007,

ili istoimeni, a pritom i ceo i ovoga puta realan film Kristofera Lamberta iz 1999. godine.

O popularnosti ovog dela govori i činjenica, da postoji dvocifren broj ekranizacija. Verovatno nas uskoro čeka i Beovulf u 3D.

Ovaj dokumentarni film-klip emisijskog predavanja akademika Jovan Deretić-a predstavlja samo jedan isečak o pravoj, kako on kaže, istoriji o Kosovskom mitu. Po kazivanju, do petnaestog veka su istoričari govorili da je Srbija pobednik boja, a tek u šesnaestom veku da je poražena. Čak i film Boj na Kosovu loše interpretira činjenice, i više se zasniva na epici ili na krivotvorenju istine, naravno tako naš akademik ističe. Kako profesor govori, na sceni je etički mrak istoričara, da se govori ono što kažu moćnici i da je istina u stvari zabranjena istorija stare Srbije.

Naravno, svako može da donese sud o ovom mini predavanju, ali zar nije vreme da se stavi tačka!? Recimo, a to kažu činjenice tajnih arhiva Francuske koje je posetio profesor Deretić, da je Lazar pobedio, na svu žalost “našeg” Sulejmana Veličanstvenog – lažnog, ali da je poginuo naknadno nakon bitke! Da Vuk Branković je samo narodno opravdanje za njegovu pogibiju, i da se dostojanstveno držao na bojnom polju. Za dalje poslušajte sami, i naučite nešto alternativno o povesti naših starih. Prijatno gledanje!

IMDB Ocena: 5.6 / 10

Premijera: 2001

Režija: Michael Bay

Glumci: Ben Affleck, Kate Beckinsale, Josh Hartnett, i ostali.

Ovo je ratno-ljubavni film čija se radnja dešava za vreme Drugog svetskog rata i koji počinje prilično bezbrižno i nevino. Mali nerazdvjni drugari, Rejf i Deni, igraju se zajedno, dive se avionima i maštaju da jednog dana postanu avijatičari…
Tako je i bilo. Postali su piloti, a rat se u najveće zahuktao. Rejf će na lekarskom pregledu za dobrovoljce upoznati prelepu medicinsku sestru Evelin u koju će se bezrezervno zaljubiti. Ubrzo će se njihove simpatije pretočiti u pravu ljubav koja se dešava jednom u životu.

Međutim, uskoro će Denija, koji je ostao u Tenesiju kao i Evelin, pogoditi strašna vest o Rejfovoj pogibiji koju će jedva preživeti. Skrhani od bola, naći će utehu u zajedničkom društvu. Kako vreme prolazi, shvatiće da se među njima nešto dešava…

Ali, kako će saznati, Rejf je živ i vraća se u rodno mesto. Šta će se desiti do kraja, kako će se rasplesti ljubavni trougao, ko će ostati živ i koji drug će žrtvovati svoj život radi onog drugog, saznajte u ovoj ljubavnoj i ratnoj drami. Iako se online film mnogo više bavi temom ljubavi, nego li rata, scene bombardovanja Hirošime i Nagasakija su duge i potresne. Film mi je na trenutke izgledao kao američko opravdanje upotrebe atomske bombe. A za to, složićete se, opravdanja nema.

Film: “Perl Harbor” (Originalan naziv “Pearl Harbour”)