Krstaški ratovi, I deo

Naime posle turskog filma, Pad Konstantinopolja, ili serije Sulejman Veličanstveni sve više se snimaju filmovi sa naglašenom islamskom tematikom.

Naravno, za sve postoji opravdana ciljna grupa, i o svakoj temi se trebaju čuti obe strane. Priču o stvaranju klime za ono što se dogodilo u drugoj polovini 11. veka govore turski i britanski istoričari. Uključuju se i katolički sveštenici, ali nema pravoslavnih, niti islamskih. Pogledajte ceo prvi deo online, pa procenite sami. Ovaj dokumentarc ima prevod i besplatan je.

Ono što je odlično urađeno u ovom filmu je hronologija, razumljivost, puno svetih mesta je dotaknuto, motiviše na putovanje, upoznavanje grešaka predaka.

Spominje se Sveto koplje, relikvije, prva Crkva Svetog Petra, drevni gradovi, Aja Sofija i sve što ide uz nekadašnju Vizantiju i vremena srednjeg veka.

Evo filma:

Očekujemo još zanimljiviji II deo uskoro.

Henrik Ibzen

Ovu fazu završava stihovanom dramom Brand u kojoj izlaže etički zahtev “sve ili ništa”, radikalan ali apstraktan, nevezan za konkretnu društvenu akciju, i Per Gintom, najsloženijim delom norveške književnosti.

Drama Savez mladih sa tematikom iz savremenog života najavljuje svoju kritičko-realističku fazu koju čine Stubovi društva (kritika bezočnosti građanskog društva), Lutkin dom (kritika položaja žene), Aveti (problem krivice i ispaštanja) i Narodni neprijatelj (gušenje istine koja smeta građanskoj klasi).

U tom periodu razvija do savršenstva retrospektivnu tehniku. Sredinom osamdesetih njegove drame su više usmerene na pojedinca i njegovu sudbinu sa bitnim elementima simbolizma.

Sukob sna i stvarnosti postaje nerazrešiv: u Divljoj patki je izlaz u bekstvu u svet mašte, u Rosmersholmu je izlaz samoubistvo.

Sličan krug motiva povezuje njegove sledeće drame: Gospa od mora, Heda Gabler, Graditelj Sulnes, Mali Ejulf, Jun Gabrijel, Borkman i Kad se mi mrtvi probudimo.

U poslednjim dramama se vraća temi umetničkog poziva razmatrajući na razne načine da li je vredno žrtvovati stvarni život radi umetnosti.

Njegov dramski opus je značio izuzetno mnogo za razvoj evropske i svetske realističke drame. Uticaj se oseća i danas. Njegova poezija je ostala manje zapažena, mada u njoj ima izvanrednih stihova (Pesme).

Piter Bruk, pozorišni genij

Pored toga režira savremena dramska dela: Poseta stare dame Direnmata, Mara-Sad P. Vajsa, Porodični sastanak Eliota. Šezdesetih godina počinje pariska faza Ženeovim Balkonom.

U poslednje vreme ulazi, pod uticajem A. Artoa u novu fazu, naročito osnivanjem Eksperimentalnog centra za pozorišna istraživanja u Parizu sa grupom mladih glumaca iz celog sveta, sa kojima boravi u Africi radi pozorišnih istraživanja; iz ove faze su poznate predstave Šekspirov Timon Atenski i Pleme Ik, kao i Orgast u saradnji sa pesnikom Tedom Hjuzom (premijera u Persepolisu, Iran).

U Beogradu prikazan veći broj njegovih najboljih ostvarenja: Timon Atenski, Kralj Lir, San letnje noći, i Pleme Ik, kojima je izvršio uticaj na orijentaciju jednog broja tadašnjih jugoslovenskih reditelja. U avangardnom ključu režirao operu Karmen Bizea.

Režirao filmove: Moderato cantabile, Ostrvo muva.

Bertold Breht, najvećih nema;ki dramski stvaralac

Sredstva i postupke kojima razara magiju scene (komentari upućeni publici, horovi, songovi, upadljiv način glume) nazvao je efektom otuđenja. Počeo je kao antigrađanski ekspresionist koristeći stilske elemente naturalizma i ekspresionizma. Zapažen već prvim dramama Baal, Doboši u noći, U džungli gradova, Čovek je čovek, a svetski uspeh postiže Prosjačkom operom sa kongenijalnom muzikom Kurta Vajla.

Najbolja dela, stvorena u emigraciji, groteskom i sarkazmom predočavaju društvene protivrečnosti. Godine 1949, posle povratka iz emigracije, osnovao je u Berlinu pozorišni kolektiv Berlinski ansambl, koji je pod njegovim rukovodstvom postao jedno od najčuvenijih pozorišta sveta.

Glavna dela: drame Uspon i pad grada Mahagonija, Izuzetak i pravilo, Sveta Jovanka iz klanica, Puške Tereze Karar, Majka hrabrost i njena deca, Život Galilejev, Dobra duša iz Sečuana, Gazda Puntila i njegov sluga Mati, Kavkaski krug kredom; roman Prosjački roman.

I kao liričar ostvario je dela vrhunske vrednosti u zbirkama pesama Domaća postila, Svendborške pesme, Bukovske elegije.

Ovaj dokumentarni film-klip emisijskog predavanja akademika Jovan Deretić-a predstavlja samo jedan isečak o pravoj, kako on kaže, istoriji o Kosovskom mitu. Po kazivanju, do petnaestog veka su istoričari govorili da je Srbija pobednik boja, a tek u šesnaestom veku da je poražena. Čak i film Boj na Kosovu loše interpretira činjenice, i više se zasniva na epici ili na krivotvorenju istine, naravno tako naš akademik ističe. Kako profesor govori, na sceni je etički mrak istoričara, da se govori ono što kažu moćnici i da je istina u stvari zabranjena istorija stare Srbije.

Naravno, svako može da donese sud o ovom mini predavanju, ali zar nije vreme da se stavi tačka!? Recimo, a to kažu činjenice tajnih arhiva Francuske koje je posetio profesor Deretić, da je Lazar pobedio, na svu žalost “našeg” Sulejmana Veličanstvenog – lažnog, ali da je poginuo naknadno nakon bitke! Da Vuk Branković je samo narodno opravdanje za njegovu pogibiju, i da se dostojanstveno držao na bojnom polju. Za dalje poslušajte sami, i naučite nešto alternativno o povesti naših starih. Prijatno gledanje!

Online televizija

Online televizija je sinonim za Internet televiziju i tehnički posmatrano predstavlja standardni TV program, ali ovoga puta preko interneta, kao medijuma u telekomunikacionom kanalu. Standard koji definiše tehničke aspekte širokopojasnog interneta za ovakav vid medija se skraćeno zove IPTV. IPTV je akronim od fraze Internet Protocol Television.

Ono što je posebno zanimljivo je činjenica da telekomunikacioni operateri u Srbiji prodaju ovu uslugu za sada samo u žičanim mrežama, al uskoro bi trebalo da krenu i sa bežžičnim, a pre svega da IPTV servis ponude u mobilnoj mreži kao što su 4G i tako redom.

Online televizija biće uskoro dostupna i na mobilnim uređajima, mada iz hardverskog ugla i ugla cene ovakvi mobilni telefoni još uvek su skupi i nisu široko zastupljeni.

Sa treće strane, najpoznatije TV i Radio stanice uveliko emituju online program,. Domaće stanice tek sa nekoliko sati zadrške ili u ograničenom propusnom opsegu. Obično B92 ne može slušati više od par hiljada ljudi istovremeno, a emisije se pojavljuju neposredno posle emitovanja u standardnom TV etru. Ta zadrška vremenom bivaće sve manja, pa premda se uvode HD i Full HD standardi veoma je blizu trenutak kada ćemo svi uživati u blagodetima full hd online televizije na mobilnom telefonu.

Napomenimo da je Google pokrenuo svoju online televizuju čija popularnost se tek očekuje.

Baby TV (Bejbi televizija)

Pre nego što sam postala majka, smatrala sam da je neprimereno pustiti deci, a pogotovo bebama da gledaju crtane filmove satima, dok odrasli obavljaju svoje poslove. I dalje sam tog mišljenja, ali ne u tolikoj meri. Kada sam videla koliko moja beba uživa u ovoj vrsti zabave, kako tapše rukicama, a naročito kada prepozna neku od pesmica sa Baby TV-a (Bejbi televizije) koje se stalno ponavljaju, shvatila sam da od tih dugometražnih crtanih filmova može da nauči i nešto što ne može od mene. Da ne pominjem da za tih petnaestak minuta koliko mu za sada drže pažnju, uspem da uradim i nešto što ne mogu dok ga aktivno čuvam.

Najviše mu se dopadaju pesmice “Kids and Pets”, “Where is Grandpa?” i “Happy birthday”, a od dečijih emisija je oduševljen kada gleda “Baby Chef“. Ono što lično mislim, gledajući ponekad sa njim ovaj kanal, je da su sve pesmice, crtani i edukativni programi lepi, veseli i pozitivni, bez ikakvih scena nasilja, svađa, ili, pak, reklama. Sve u svemu, oduševljeni smo ovim kanalom! A da li ga i vaše bebe gledaju i koje su im omiljene pesmice i emisije?

Evo jedne online numere Bejbi Šefa:

Spomenik Dušku Radoviću u Nišu

Radović Dušan (1922-1984), književnik, dečji pisac, rođen u Nišu, studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio u listovima Zmaj i Pionir, bio urednik dečjih redakcija Radio Beograda i TV Beograd i listova Poletarac i Kekec, zatim do smrti radio u Studiju B. Prekinuo sa lažnom didaktikom i tretirao decu kao ozbiljnu i zrelu publiku. Dela pisana za radio i televiziju, posebno serija Na slovo, na slovo, pravo su otkriće kao poezija oživljena pomoću tehnički novog medija.

Zbirke: Poštovana deco, Smešne reči, Pričam ti priču, Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak.

Dramska dela: Tužibaba i još 9 jednočinki, Kapetan Džon Piplfoks, drama Če (sa M. Bećkovićem), aforizmi Beograde, dobro jutro i dr.Danas skoro da ne postoji osoba koja ne obožava njegove duhovite i oštroumne citate. Genije kakav se retko rađa.

Insert iz serije “Na slovo, na slovo”:

Emisija posvećena Dušku Rodoviću:

Branko Kockica

CEO FILM

Osim uz one stare dobre crtane filmove naše detinjstvo pratio je i odličan obrazovni TV program RTS-a. Na njemu, posebno mesto zauzimale su emisije za decu, a sigurno najgledanija dečja emisija svih vremena je čuveni serijal Branko Kockica.

Uz kultni povik “drugari, ta-ta-ta-tira” započela bi sa nestrpljenjem još jedna nezaboravna emisija. Teme su bile mnogobrojne, a u njima su analizirani obično neki od fenomena zdravlja, zanimljive fizike, biologije ili geografije ali na jedan originalan, duhovit i pronicljiv način. Nikada neću zaboraviti kada je Branko dokazao da je čokolada u velikim količinama štetna i da je od nje mnogo puta zdraviji peršun.

Ili pak, prilikom posete beogradskoj opservatoriji, oduševio me je, kad je uvećanje teleskopa objasnio primerom da bi bez problema mogla da se vidi kockica na njegovoj košulji ako bi se popeo na mesec.

Takođe, umeo je da ostvari dijalog i sasluša i iskamči mišljenje onih najmlađih, ili kako bi današnji pedagozi rekli, umeo je da uspostavi suštinsku interakciju.

Spomenimo i par činjenica. Pravo ime Branka Kockice je Branislav Branko Milićević i on je naš proslavljeni glumac i reditelj. Procene su da je snimio preko 300 epizoda čuvenog serijala, a glumio je i u par filmova od kojih je najzapaženija uloga Miše u Užičkoj Republici.

Od stotina njegovih šala i provala meni je najsmešnija sledeća. Na jednom od skorijih gostovanja njegovog pozorištanceta, prilikom izlaska na scenu, jedan od klinace je uperio u prst, i u pravcu osedelog Branka glasno uzviknuo: Evo dede Branka Kockice!

Nekoliko celih online filmova Branka Kockice možete pogledati ovde:

Pozorištance,

O ekologiji,

Bez vazduha nema daha,

Gusarijada,

Čisti zubi zdravi zubi,

Crni deda mraz

Lepa reč gvozdena vrata otvara

Čudo prirode

Iz života jednog Fiće

Teku,teku kapi tečn

Kamen

U Cirkusu

U Titelu

U Sirogojnu

Opklada

Sve zbog kupusa, kliknuti ovde za povezane 0nline serije

“Branko Kockica“

Vreme Razdelno - Anton Dončev

Srbi vole da se busaju u grudi kako su nebeskog kova, uvek varnica izmedju čekića sa zapada i nakovanja sa istoka. Činjenice su međutim drugačije. U oblasti kulture i dalje se malo toga uradilo na zaštiti i prezentaciji tradicionalnih vrednosti, pogotovu na rekonstrukciji i realizaciji nacionalnih projekta iz perioda turskog ropstva.

Da bi smo uspeli da dočaramo teškoće vremena na Balkanu pod Turcima, pogledajte bar uvod iz velikog romana bugarskog pisca Antona Dončeva, koji je ekranizovan u istoimenom filmu, Vreme razdelno. Za one koji ne razumeju drevni jezik Balkana, ovo znači, vreme podela.

Podela o kojoj se govori je verska, na hrišćane i muslimane i strahovite pritiske na promenu vere, kao i prvilegije pod novim Bogom. Manol, je tradicionalni junak, a Karaibrahim je janičar koji se vraća u rodni kraj, u kome mora da nametne tursu veru. Dodir sa sestrom, rodnom grudom, običajima toga vremena u kolor tehnici možete pogledati kao online film ovde.

Naš savet je bar na trenutak se udubite u film, a onda, bićete obogaćeni za jedno veliko iskustvo, i biće mnogo jasnije da sve teče, menja i razvija se kroz jedinstvo suprotnosti. Samo jedna greška može dovesti do toga, da nekada veliki narod, postane sasvim mali…

Sa ovim delom, može da se poredi na Drini ćuprija Ive Andrića, odnoso pravi biser bugarske literature.