Django Unchained

1. “Django Unchained” – film broj jedan do sada u 2013. godini koji sigurno ulazi u filmsku istoriju. I zbog kvaliteta priče i režije genijalnog Tarantina i zbog izvanredne glume ali i reminiscencije na kultne “špageti vesterne” Serđija Leonea. “Django Unchained” je MUST SEE FILM GODINE!

2. “Argo” – film koji je dobio Oskara za najbolji film ne traži veliku reklamu. Jer mu je Oskar više nego dovoljan. A ako uz nagradu ide i istinski kvalitet, šta više tražiti od jednog filma. Baziran na istinitoj priči, politički triler Bena Afleka “Argo” je veliki uspeh ovog glumca i reditelja.

3. “Linkoln” – najnoviji film Stivena Spilberga je film o jednom velikom političaru koji je svoju zemlju istinski voleo, ali CELU. Smisao ove rečenice ćete shvatiti gledajući film u kome je Danijel Dej Luis ostvario možda i ulogu svog života odglumivši senzacionalno dobro i uverljivo najpopularnijeg američkog predsednika. Pa zbog toga i zasluženo dobio svog trećeg Oskara za najboljeg glumca. Više o filmu pročitajte ovde.

Linkoln

4. “Falsifikator” – najnovije ostvarenje reditelja Gorana Markovića puni domaće bioskope sa razlogom. Film koji se po ustaljenim definicijama svrstava u one “urnebesne komedije” mnogo je kompleksniji i ozbiljniji jer humor u filmu govori, zapravo, o jednoj velikoj tragediji koja je zadesila narode na ovim našim balkanskim prostorima. Zbog toga vam preporučujemo da ga pogledate a za više o filmu kliknite ovde.

5. “Kruds” – budući da ekipa Filmovi7 vodi dosta računa i o onoj malo mlađoj populaciji filmofila, među najbolje ali i dokazano najgledanije filmove od početka godine spada i najnovija 3D dečija filmska avantura “Kruds”, priča o praistorijskoj porodici koja živi malo neobičnim životom. Koji se takođe neobično i menja… Film preporučujemo jer ima jako poučnu priču, kako za decu tako i za roditelje. Više o filmi pročitajte ovde.

Kruds

Jesen u Njujorku

Dvoje odraslih, Vil Kin, mačo flert tip i Šarlota, mlada devojka, neiskusna, na pragu života, sa popriličnom razlikom u godinama sreću se sasvim slučajno.

Gospodin Kin je uzgred i velika i neostvarena ljubav Šarlotine majke. Baka koja se stara o Šarloti nakon majčine smrt, zbog njene bolesti i puta u sigurnu smrt, vođena željom da joj skrati patnju, pokušaće da ih udalji, ali se ljubav sve više rasplamsava. Ljubav, između dvoje sa generacijskim jazom među njima, i bolest koja je bila uvek prisutna kao pretnja toj ljubavi, izaziva kod gledaoca duboke emocije i osećaj gorčine surovosti ovog života.

Realnost je isuviše bolna za dvoje zaljubljenih, a sudbina prokleta, jer od početka nema dobar plan za dva srca koja mogu disati kao jedno. Uprkos savladavanju svih fizičkih prepreka uvek je pred njima taj gubitak voljene osobe koji je neizvestan, neizbežan.

Uspomene i sećanja jedino ostaju i ta jesen u Njujorku koja im je to pružila.

Psihološki momenat ovog filma je izuzetno težak, borba sa osećanjima takođe, ali, o težini gubitka voljene osobe ne postoji reč kojom bi se taj bol mogao izmeriti.

Za one sentimentalne pravi izbor. Realna priča iz koje svako od nas može izvući sebi pouku kao što su one klasične naše: ”Sve što je lepo kratko traje” ili ”Čovek tek kad izgubi ono što voli shvati šta je imao”.

Prelepa drama kojoj ćete se rado vraćati na gledanje a i zasluženo jer je glumačka ekipa sjajno odradila posao, kao i uvek ako je među glavnim glumcima Ričard Gir (Richard Gere) i Vinona Rajder (Winona Rayder).

Basquiat

Žan Mišel Baskijat (1960-1988) je bio američki slikar svrstavan u pravce neo-impresionizma, postmodernizma i primitivizma. Film prati njegov put od uličnog crtača grafita do statusa jednog od najtraženijih umetnika sredinom osamdesetih godina XX veka.

Na početku priče vidimo šarmantnog Baskijata kako izlazi iz kartonske kutije u parku, svog prebivališta, i započinje dan ispisivanjem poruka u vidu grafita sa potpisom “Sejmo”.  Svira u bendu, slika, i sanja o tome kako će postati slavan. To se dešava brže nego što je očekivao. Nakon što slučajno upoznaje Endija Vorhola, vodeću figuru umetničkog sveta Njujorka tog vremena, pokreće se neverovatan splet okolnosti koji ga stavlja u centar dešavanja.

Mladi slikar nastoji da iskoristi sve što mu se pruža, ali ga to nepovratno menja, i on gubi sve prijatelje koje je imao pre proboja. Okreće se opijatima, opterećuje ga odsustvo filntropije i gubi kontakt sa realnošću. Iznenadna smrt njegovog mentora Vorhola ga konačno slama.

Interesantno je da vlasnici prava na Baskijatove radove nisu dozvolili njihovu upotrebu u filmu, pa je reditelj Džulijan šnabel (i sam uspešni slikar) uradio seriju sliku u “Baskijatskom” stilu. Pored odličnog izbora muzike, posebno je impresivna glumačka podela sa imenima poput Benisija Del Tora, Geri Oldmana, Denisa Hopera, Kristofera Vokena, Vilijema Defoa, Dejvida Bouvia, Kler Fonten… Više nego dovoljno razloga da se pogleda film, pogotovo ako ste i sami još uvek neoktriveni umetnik.

Ovo mora da je to mesto

Holivudska zvezda Šon Pen se našao u ulozi Čejena, got-rok pevača iz osamdesetih, sada u dobrovoljnoj penziji posle  samoubistva dvoje njegovih obožavatelja 30 godina ranije. Iako odavno nije na sceni, i dalje forsira imidž iz vremena kada je bio idol mlade “dark” populacije. Umoran, usporen, vuče se besciljno po sobama svog dvorca u Irskoj, dok mu ne stigne vest da je negov otac, od koga se odavno udaljio, na samrti. Čejen odlazi u Njujork, ali ne na vreme.

Pregledajući očeve stvari, saznaje da je ovaj bio mučen u logoru tokom Drugog svetskog rata, i da je celog života tražio čoveka koji je mučenja sprovodio. Iako nikada nije bio blizak sa ocem, rešava da završi tu potragu umesto njega. Na tom putu pronalazi mnoge stvari koje on sam zaboravio, a koje su lepe u životu, i kući se vraća kao promenjena, vedra, zrela osoba.

Čini se da je za lik čejena Sorentino bio inspirisan pre svega Robertom Smitom (The Cure), za izgled, i Ozijem Ozbornom (Black Sabbath), za govor i tu neku usporenost u pokretima. Pored toga što je bio zadužen za muziku, Dejvid Birn (Talking Heads) se pojavljuje i u jednoj sceni gde glumi sebe, kao prijatelja glavnog junaka.

Ovaj film nije nešto što bi se očekivalo od Šona Pena. Poprilično evropski, sa radnjom koja se polako razvija, jurnjavom za nacistima koja je ipak u drugom planu, ovo je jedan atipičan road-movie, koji sugeriše da odrastanje nije postepen proces, nego se dešava u jasno vidljivom trenutku razdvajanja od detinjstva, pa makar to bilo i sa 30 godina zakašnjenja. This Must Be the Place (2011) je originalni naslov ovog filma.

Kao što i sam naziv uvodi u priču igra je osnovna tema celog filma. Ostvareni glumac Majkl Daglas, kao Nicholas Van Orton, igra poznatog bankara, kapitalistu koji celoga života ima bolesne ambicije prema novcu i bogatstvu. Tok celog svog života pretvara u borbu za materijalno dok oko njega prolazi i nestaje sve što bi trebalo da nekome bude vredno i značajno.

Igra, Majkl Daglas

Nema  ljubav, porodicu, prijatelje. Takvi maniri dovode ga do 48.rođendana koji dočekuje u samoći. Videvši da je situacija postala ozbiljna  da je Nicholas izgubio sve kompase , njegov brat angažuje jednu agenciju koja se bavi priređivanjem raznih igara za poznate naručioce u određenom cilju. Brat Conrad, kog igra Sean Penn, u dogovoru sa agencijom smišlja igru bratu kao rođendanski poklom, koja je podržana uzbudljivom akcijom i misterioznim dešavanjima.

Nicholasu se dešavaju prosto neverovatne stvari koje on u početku ne shvata, ali mu “Igra”koja je unapred predvidela svaki njegov korak, omogućava da krene u akciju i pokuša da shvati šta ga je snašlo. Puno akcije, sumnje, jurnjave, saznanja, misterije, odjednom je oko njega sve što dugo nije osetio.

Vrhunac cele igre, koji je trebao da trgne ovog Volstreet maga u stvarni svet bio je momenat kad ubija svog brata. Nakon tog doživljaja Van Orton rešen je da svoj bol i muke okonča skokom u smrt, ali nažalost Igra je predvidela i ovaj korak pa on završava kao počasni gost svoje zabave tim skokom. Tom prilikom gledajući kroz salu, primećuje sve ljude sa kojima je” igrao “ igru, vidi svog brata koji je ustvari živ i shvata da je svemu došao kraj po aplauzu i osmesima. Zaljubljuje se u konobaricu-jednu od igrača, koja ga prati i vodi kroz celu igru, čime počinje da polako daje smisao svom do tada praznom životu.

Krstaški ratovi, I deo

Naime posle turskog filma, Pad Konstantinopolja, ili serije Sulejman Veličanstveni sve više se snimaju filmovi sa naglašenom islamskom tematikom.

Naravno, za sve postoji opravdana ciljna grupa, i o svakoj temi se trebaju čuti obe strane. Priču o stvaranju klime za ono što se dogodilo u drugoj polovini 11. veka govore turski i britanski istoričari. Uključuju se i katolički sveštenici, ali nema pravoslavnih, niti islamskih. Pogledajte ceo prvi deo online, pa procenite sami. Ovaj dokumentarc ima prevod i besplatan je.

Ono što je odlično urađeno u ovom filmu je hronologija, razumljivost, puno svetih mesta je dotaknuto, motiviše na putovanje, upoznavanje grešaka predaka.

Spominje se Sveto koplje, relikvije, prva Crkva Svetog Petra, drevni gradovi, Aja Sofija i sve što ide uz nekadašnju Vizantiju i vremena srednjeg veka.

Evo filma:

Očekujemo još zanimljiviji II deo uskoro.

IMDB Ocena: 8.7 / 10

Premijera: 2011

Režija: Aaron Korsh

Glumci: Gabriel Macht, Patrick J. Adams, Rick Hoffman i ostali.

Serija Suits ili ako bi smo bukvalno preveli Odela je još jedna u nizu drama, pa čak i komična serija o advokatima i njihovim parnicama, njihovim elegantnim odelima iza kojih se kriju brilijantni umovi. Međutim, za razliku od uobičajenih scenarija, poput Ali Mekbil gde se sve odvija u sudnici i interno po kancelarijama, maltene je tako, ovde se vodi priča o dvojici jako inteligentnih zgodnih muškaraca čiji šarm obara mnoge devojke. No, jedan je iskusan i vođa tima, Harvey Specter, a drugi, Mike Ross, nesvršeni pravnik Harvarda, koji se zahvaljujući svom fotografskom pamćenju i oštroumnosti probija, i to slučajno, do Harvey-a. Iako je mladi pravnik bez diplome, već nekoliko puta polaže za novac, tj. za druge pravosudni ispit i polaže ga sa rekordnim bodovima. Igra sudbine ih je spojila da rade zajedno i svoje svoje talente koriste zarad dilaženja do istine i pravde za svoje klijente. Uz to, sam mladić ima bolesnu baku o čije bolničko izdržavanje se brine, i prijatelja korumpiranog dilera narkotika koji mu čini lažne ustupke i pomoć, naravno u početku dok nije ušao u kancelarije advokata. Dakle, radnja serije je dinamična, bez previše statičnih scena, ali ponekad sa zamršenim zaključcima, gde se prikazuju kao čuvari pravde i neumorni radnici i borci do otkrivanja istine.

Mladi Mike, nakon slučajnog konkursa koji uspešno prolazi, odlazi u New York gde mu se život iz korena menja. Radeči za advokatsku firmu, polako ostavruje sebe i predočava svoje talente, svoju marljivost i upornost. Iako je Harvey (najbolji zatvarač poslova, ili kako se to zove već) šarmantan i potpuno siguran u sebe i svoj racio, u početku se njih dvojica malo teže razumeju, dok kasnije postaju pobednički tim, gde jedan drugoga dopunjuju. Možda će nekome delovati neoriginalno, ali su se reditelj i ostali potrudili da unesu novine u advokatske priče.

Prema tome, sama serija odaje dobar utisak, zanimljiva je i prijatna, bez nasilja i sa puno glamura i skupih odela, raskošnog života ali i rada koji to potkrepljuje. I ovde se da videti Američki način života, Američki san, koji je daleko od ležernog, već u kome se mora mnogo trčaiti i zalagati ako se želi nešto uspeti. Zato se pokazuje i slika da ovi advokati rade i po 12 pa čak i 14 sati ne bi li rešili slučaj. U konačnom USA Network, čija je ovo serija je pokazala se vrednu gledanja ekranizaciju pravnika New York-a, tako da vam toplo preporučujemo da je odgledate. Prijatno gledanje!

Naučnica u Prometeju

Iako je već bilo je reči o novom Prometeju evo teksta koji nam je stigao od jednog vernog filmadžije i poštovaoca ovog bloga.

Greškom sam otišao da pogledam ovaj film. Gledajući u žurbi listing onoga što se daje u bioskopu Ušće, a inače obožavajući antičku zaostavštinu pročitao sam Prometej i pomislio da je to onaj koji darivaše vatru ljudima i koji zbog civilizacijskog iskoraka bejaše kažnjen. Legenda dalje govoreše, kolko se sećam iz školskih dokumentarnih filmova, da su ga Bogovi poslali daleko, okovali za stene i poslali orla da mu kljuca utrobu. Jer, zar ne, kako obično biva, one koji donose novitet, treba kazniti. Naravno, Herkules, polu čovek, polu Bog spašava Prometeja, a ova epska bajka kasnije poprima jedno novo ruhu u jednom novom mesiji. No vratimo se filmu.

Ne volim fantastiku, pogotovu naučnu, jer sa pojavom kvante mehanike više nema naučne fantastike, sve je neverovatno u svetu elementarnih čestica, da ovakvi termini postaju iluzorni, al kupih kokice, koka kolu, i ugnjezdih se u sedište.

Prva scena, neverovatno lepo izvajano ljudsko telo, rekao bih da ga je sam Fidija vajao ili možda Mikelađelo, pije neku vrstu otrova i vrši ritualno samoubistvo. Samo telo sa crnim uljanim očima govori više o nekoj harmoniji nego o savršenoj mašini, al za trenutak se raspada na sastavni DNK od koga je sastavljen ceo živi svet.

Druga scena, istraživački brod, pod nazivom Prometej, pretražuje svemir u potrazi za sasvežđem koji su praistorijski ljudi nacrtali u nedavno otkrivenim pećinama Škotske.

Misija ljudi na brodu je pomešana. Jedni su tu radi čiste nauke, drugi zarad zarade, a glavni finansijer istraživanja je vlasnik globalističke kompanije koji je u potrazi za večnim životom. Zanimljivo je da preživljava jedino ideja u kojoj je nauka i napredak čovečanstva prioritet, sve ostalo biva kažnjeno i zbrisano.

Pokazuje se da je večni zemaljski život nemoguć i u fantastičnim filmovima.

Sam film obiluje fantastičnim landskejpovima, svemir, egzotična stvorenja, neverovatne scene tehnikalija, futurizma, ali sasvim glupi dijalozi, monolozi i prikaz večitih ideja. Prosto, vidi se da je film skup, da je uloženo neverovatno puno tehničkog znanja na jednu običnu i nedovoljno obrađenu ideju.

Interesantno je da film crpi ideju da život nije nastao iz nežive materije, već da je donešen od strane naših stvoritelja koji imaju problema sa svojim neprijateljima.

Taj mit je pojačan idejom o robotu koji poseduje sva dravna i aktuelna znanja, koji je večan i koji iako bez duše žudi za slobodom.

Sve u svemu, internacionalni sastav na brodu, belci, crnci, kinezi, ovakvi ili onakvi, a opstaju samo oni koji imaju dostojan cilj. Još uvek ne mogu da se načudim da su globalističke kompanije dozvolile da njihovi koorporativni ljudi, ali i vlasnici budu pobeđeni i ubijeni. Ovo je možda i dovoljan motiv da pogledate film u bioskopu!

IMDB Ocena: 7.7 / 10

Premijera: 2012

Režija: Ridley Scott

Glumci: Noomi Rapace, Logan Marshall-Green, Michael Fassbender i ostali.

Kada se prvi put pojavio Osmi Pitnik ili u originali “Alien“, još 1979. godine bio je čudo ekranizovane naučne fantastike, horora i akcije. Splet nekoliko žanrova u odličan scenario i režiju, sa naprednim efektima za to doba filmske industrije. Naravno, i tada je bilo filmova sa sličnom tematikom, ali sam Alien je probudio želju za istraživanjem kosmosa i postavio pitanje da li se tamo nešto nalazi, i kako sa tim nepoznatim se treba ophoditi? Jer za druge vanzemaljske životne sisteme mi sigurno nismo samo posetioci, već kako sam film kaže i prenosnici života, neophodni medijum za nastavak vrste. Ta vrsta je toliko sofisticirana za preživljavanje da je dovoljna kap krvi iz larve da uđe u ljudsko telo i da se pokrene reproduktivni proces – stvaranje čudovišta, savršenog ratnika (kako su ga u ostalim nastavcima nazivali) spreman uvek da učini ubistvo zarad očuvanja svije vrste. Tako je i u ovom filmu Prometej ili u originalu “Prometheus” započeta drama kosmičkih istraživača, po peti put. Jer laik bi rekao, da ovo je Alien 5, no kada se pogleda ovo 3D ostvarenje pre bi se reklo početak, začetak celog opusa filmova vezanih za Osmog putnika.

I ovog puta je Ridley Scott, jedan od najvećih reditelja SF filma, nastavio život remek dela ali, možda jer ovo je pretpostavka, po nekima i suptilno ukazao da se tajni znaci i namere ezoterijskog društva -Iluminata i Masona nalaze u biti sadašnjeg trenutka naše civilizacije.  Oni koji se bave alternativnom istorijom poznato je da se uvek u Holivudskim filmovima prožima i neki momenat, znak ili plan, i da samo treba biti malo promoćuran i krenuti u “lov na izgubljeni simbol ili poruku” ne bi li se otkrio dublji smisao misterije. Iako to u početku nije bila namera, kako i sam pisac priče kaže, film poprima kasnije epski motiv – odnos Bogova iz kosmosa i ljudi kao njihove tvorevine.

Ako se tako gleda, ova ekranizacija aternativne istorije stvarno ima dublji smisao jer jedelimično inspirisana o priči o narodima u starom Sumeru i Anunnaki-ma – posetiocima iz kosmosa (došlih još pre 450.000 godina sa planete Nibru), a koju je  plasirano nakon svojih prevođenja istraživača-arheologa i Iluminata Zecharia Sitchin. Jer, kroz Prometej se prožima ideja da su ljudi na planeti Zemlji nastali od super rase ljudi, maltene besmrtnih, koji su genetički modifikovali ljudski gen i prilagodili ga lokalnim životnim okolnostima, tj. da je u nama vanzemaljski DNK. Danas, čak i mnogi naučnici podržavaju ovu teoriju vanzemaljskog porekla ljudskog DNK kroz teoriju “Panspermia”.

Postoji još jedna kontraverznost vezana za biće-Aliena i koja je sakrivena tajna od očiju javnosti, iako sve vreme ljudi uživaju u horor kosmičkoj avanturi. Dakle, još nešto “slepoj” publici se poručuje kroz samo to vanzemaljsko čudovište.Naime, tvorac ovog filmskog stvorenja jeste čuveni slikar, predstavnik fantastičnog realizma, Hans Rudi Giger (Hans Rudolf “Ruedi” Giger) koji je naprosto opčinjen tim “likom” i koji apsolutno živi sa njim.

Ceo njegov dvorac i unutrešnjost su iscrtani ili u drvetu urezbareni, u metalu izvajani sa Alien-om, stolice, sto, krevet, pod, skoro sve je inspirisano bićem iz svemira njegove mašte. Ali dublji smisao toga bića jeste erotičnost i nabuljali životinjski nagon kod čoveka za parenjem, opčinjenost samim tim činom bez ljubavi! Zato je i čudovište bez emocija prikazano, hladnokrvnim ubicom koji želi uništenje ljudskog roda. Kao da je na sceni u civilizaciji završna igra čovečanstva pred sopstvenim ponorom!

Naravno, nećemo vas ostaviti bez kraćeg opisa filma.Grupa naučnika u budućnosti, 2089. godine, u drevnim pećinama Škotske otkriva  čudne i prastare – drevne crteže, stare preko 35.ooo godina. Iz tih slika se uočava poruka da su ljudi nastali od super civilizacije, koja takođe živi duboko u svemiru, na planeti sličnoj Zemlji. Ovo otkriće je u stvari i otvorilo Pandorinu kutiju toj grupi arheologa ali i ostalih članova buduće ekspedicije u nepoznati deo kosmosa. Jer, iako se radi o budućem vremeni, korporacije su i dalje prisutne, one pokreću ovo istraživanje na svoju odgovornost, zarad ličnih težnji za osvajanjem i vladanjem. Zato se i organizuje putovanje svemirskim brodom “Prometej” sa grupom naučnika.

Nakon hibernacijskog sna, 2093. godine naučna ekspedicija, iz koje ih budi humanoidni robor-preteča čuvenog Bišopa (ovde je pod nazivom Dejvid, android mašina koja nema emocija i koja slepo izvršava svoja naređenja), kreće se u istraživanje nepoznate planete LV-233, a potom i nepoznatog svemirskog broda. Dodajmo da je naziv kosmičkog broda simboličan i uzet iz Grčke mitologije, sa značenjem: Sam Prometej je, kako mit kaže, stvorio čoveka od gline i naselio Zemlju, a potom naučio ljude stvaranju vatre njenom rukovanju.

Iako nije svemirski vojni svemirski brod, opremljen je bornim kosmičkim kolima i malim vozilima, nešto novo u odnosu na prethodne delove Osmog putnika. Ušavši u napušteno zdanje, koje se kasnije pokaže da je transportna kosmička letelica namenjena kolonizaciji svetoa, ekspedicija nailazi na čahute, ili čaure u kojima se čuvaju oblici savršene kosmičke zveri, ali koja mora da prođe svoju metarmofozu u telu čoveku kao domaćina. I tu se već nazire slika iz ostalih pretodnih delova filmske priče Alien-a ili Osmog Putnika, uočavaju se momenti koji su umetnuti u njihove ambijente. Sada kao po autoamtizmu, sam android, kao i u svakom delu, započinje da radi protiv ljudi za korporaciju, žrtvujući naučnike ne bi li se dokopao savršenog bića – tvorca ljudi ali i Aleina. I tu zeplet kreće …

Na kraju, da rezimiramo, Prometej je inpresivan 3D film sa dosta specijalnih efekata ali koji se ne prenaglašavaju tako da je scena učinjena što prirodnija gledaocu.  Permanentna napeta atmosfera daje dodatnu dinamiku radnji ali i kvalitet. Ova mračna avantura svemirom nije se završila, kao nijedna pre, već je ostavila mesta za nastavak filma, ali u dva pravca. Jedan, koji bi možda vodio ka daljem približavanju priče o prvom delu Osmog putnika, a drugi pravac je istraživanje te super vrste u kojoj je krenula naša protagonista i pobednica sukoba. Obavezno pogledajte film, i to u bioskopu. Srećan provod i prijatno gledanje!