"Gangsterski odred" na okupu

Glavni mafijaški bos Los Anđelesa, u kome se odigrava radnja filma, je Miki Koen (Šon Pen) koji odmah na početku filma jednom rečenicom jasno stavlja do znanja ko je ko : “Obraćaš se Bogu, pa možeš i meni da se zakuneš”. Međutim, kao i u slučaju mnogih “moćnika”, ni njemu njegovo “carstvo”, u kome kontroliše tržište droge, prostituciju i krijumčarenje oružja nije dovoljno pa odlučuje da ga proširi… I to dodatnom delatnošću – kockarnicama – od Los Anđelesa do Čikaga. Jer je Los Anđeles po sopstvenom mišljenju prerastao. Zaplet filma i počinje u vreme kada Miki Koen, uz pomoć korumpiranih političara i policajaca, počinje da realizuje svoj projekat i otvara prvu u nizu planiranih kockarnica.

Međutim, jedan od retkih policijskih šefova koga novac nije mogao da kupi, Bil Parker (Nik Nolti) shvata da je došlo krajnje vreme i da se nešto MORA uraditi kako bi se stalo na put nasilju i bezakonju koje gotovo da je prelilo čašu. On poziva policajca Džona O’Maru (Džoš Brolin) kod sebe u kancelariju da zajedno razmotre situaciju. Od tog trenutka počinje da se formira “Gangsterski odred” koji osim O’Mare čine i kontroverzni čas-jeste-čas-nije policajac Džeri Vuters (Rajan Gosling), legendarni revolveraš Maks Kenard (Robert Patrik) i još par iznenađenja… Gangsterski odred nije legalni policijski tim na zadatku. Oni ne rešavaju običan slučaj, već idu u rat! I zaista, šestorica kreću na jednoga… I u toj borbi “titana” naravno da mora da se provuče i neka ljubavna nit koja ovde povezuje Rajana Goslinga i Grejs Faradej (Ema Stoun). Doduše, stereotipno i suvoparno bez sadržaja.

Iako je glumačka ekipa, predvođena već živom legendom Šonom Penom, uz Rajana Goslinga i mladu i perspektivnu Emu Stoun, stvarno nagoveštavala dobar i sadržajan gangsterski triler, nažalost film je ispod proseka ako očekujete pravu gangstersku dramu po uzoru na sve one koje se bave sličnom tematikom iz tog perioda. Gotovo da ni ne smemo da spomenemo neki od filmova tog žanra i tematike da ih ne uvredimo… Ali, da ne budemo ipak toliko strogi i prestrogi, film “Gangsterski odred” može biti dobra uvertira i priprema za one filmofile-početnike za kasnije zaplete i prave razrade u istinski vrednim gangsterskim filmovima poput “Skarfejsa”, “Kuma”, “Dobri momci” ili “Bilo jednom u Americi”…

Šon Pen kao Miki Koen

Film je režirao Ruben Flajšer a premijera filma je prvobitno bila zakazana za jesen 2012. godine ali je zbog velikog masakra u bioskopu u Koloradu, za vreme premijere filma “Batmen: The Dark Knight Rises”, projekcija odložena pa je film premijerno prikazan u Americi u januaru 2013. godine.

Film “Oblivion” – ZABORAV – je najnoviji filmski hit svetske zvezde Toma Kruza koji je nedavno glumio i producirao još jedan uspešan film “Džek Ričer”. Film je naučno-fantastična akcija i zasnovan je na noveli Džozefa Kosinskog koji je ujedno i režiser filma, a pored Toma Kruza, filmsku ekipi čine i fantastični Morgan Frimen i Olga Kirilenko.

Tom Kruz kao kapetan Džek Harper u filmu "ZABORAV"

Glavni lik u filmu, komandant Džek Harper, jedan je od poslednjih ljudi koji su preživeli katastrofalnu invaziju vanzemaljaca na Zemlju koja se dogodila 60 godina pre početka radnje filma. Zemlja je dobila rat, ali su “ONI” zato uništili planetu pa su ljudi morali da budu evakuisani. Džek je i jedan od poslednjih mehaničara za bespilotne letilice koje patroliraju nebom i brane od vanzemaljaca ono malo što je od Zemlje preostalo. Zajedno sa koleginicom Viktorijom Olsen (Andrea Riseborough) on živi hiljdama metara izand zemlje u izolovanoj kuli i sa njom je deo tima koji ima zadatak spašavanja vitalnih resursa nakon decenija ratovanja sa neprijateljem koji gotovo da je potpuno uništio planetu. Džek i Viktorija održavaju kontakt sa svojim komandantom Seli (Melisa Leo) putem video linka i po planu je trebalo uskoro da se pridruže ostatku čovečanstva koje se naselilo na Saturnovom mesecu Titanu. Uprkos izolovanom životu daleko od Zemlje, Džek se ipak seća scena Nju Jorka i života pre tragedije kao i lika jedne nepoznate žene. Suočavanje sa prošlošću dok se u isto vreme bori za budućnost dovešće kasnije Džeka u iskušenje…

Pred sam kraj zadate misije, Džek spašava nepoznatu ženu Juliu Rusakovu (Olga Kirilenko) iz oborene svemirske letilice. Iako u nesvesti, Džek u liku žene prepoznaje ženu koju neprekidno viđa u svojim vizijama. Džeka i nepoznatu ženu ubrzo hvataju pobunjenici koje predvodi Malkolm Bič (Morgan Frimen) koji tvrde da na planeti nema nikakvih vanzemaljaca… Od tog trenutka njegov život i sve u šta je verovao i šta je mislio da zna počinje da se menja i da se preispituje… A sudbina čovečanstva, naravno, pada u njegove ruke…

Budući da je film režirao Džozef Kosinski poznat po filmskom hitu “TRON: legat” i filmu “Uspon planete majmuna”, “OBLIVION” bi trebalo da zadovolji publiku željnu naučnofantastičnih uzbuđenja i visokotehnoloških filmskih dostignuća. Film “Zaborav” sniman je u najnovijoj digitalnoj 4K rezoluciji na lokacijama širom SAD-a i Islanda što bi trebalo da garantuje sve elemente koji čine jedan bioskopski SPEKTAKL.

Zanimljivost u vezi filma došla nam je od samog Toma Kruza ali i od prelepe Olge Kirilenko. Naime, letilica koja se koristi u filmu je prirodne veličine i ni Tom Kruz ali ni Olga Kirilenko nisu koristili dublere prilikom akcionih scena u njoj. Iako je gđica Kirilenko izjavila da se nije plašila vratolomija u njoj, Tom Kruz je “džentlmenski” ipak otkrio da se i te kako uplašila…

Film je prema prvobitnom planu trebalo premijerno da bude prikazan 10. jula 2013. ali je plan promenjen zbog najavljene premijere 3D verzije “Džurasik parka” 19. jula pa je zato premijera filma “Oblivion” zakazana za 19. april 2013. godine.

30 minuta nakon ponoći

Najtraženiji terorista svih vremena, Osama bin Laden, vođa ozloglašene terorističke organizacije Al Kaida, osmislio je sa svojom paklenom ekipom plan napada na Ameriku koji je realizovan 11. septembra 2001. godine. Ovaj napad je najveći teroristički napad ikada i tom prilikom su srušene kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Nju Jorku i napadnut Pentagon, a hiljade nevinih ljudi je izgubilo živote. Od tog trenutka, Al Kaida i njen lider, Osama bin Laden, postaju najtraženije ubice sveta. I počinje i najveća akcija potrage za njima.

Film “Zero Dark Thirty” zasnovan je na istinskim iskustvima učesnika te velike akcije portage za liderima Al Kaide. Radni naziv filma bio je “For God and Country” ali je nakon završetka snimanja promenjen u aktuelni jer je termin – Zero Dark Thirty – vojni termin koji se koristi za period od 30 minuta nakon ponoći što metaforično sugeriše i na tajnovitost i veo mraka koji su obavijali čitavu akciju CIE oko praćenja i hvatanja najtraženijeg teroriste na svetu.

Scena iz filma

Film je režirala Kathryn Bingelow na osnovu scenarija Marka Boala, a film je nazvan “pričom o najvećoj ljudskoj potrazi za najopasnijim čovekom u istoriji čovječanstva” što jasno govori da je film, zapravo, ekranizacija akcije portage i ubistva najopasnijeg teroriste sveta.

Srž filma je spleten oko glavnog lika, Maye, mladeog agenta CIE koja je čitavu svoju karijeru početnika posvetila upravo istraživanju i prikupljanju podataka o Al Kaidi i potrazi za Bin Ladenom. Na početku filma Maya dolazi u američku ambasadu u Pakistanu da radi na prikupljanju podataka o teroristima Al Kaide sa kolegom po struci Denom. Tom prilikom je često prisustvovala i ispitivanjima uhvaćenih terorista na takozvanim “black site” lokacijama. Poznato je već i ne treba puno pričati o kritikama upućenim na račun američke politike i tih zatvora u kojima su primenjivani najsuroviji tretmani mučenja ljudi, što se donekle vidi i u ovom filmu. Ipak, pažljivo birano jer američki je film u pitanju…

Sve se vrti oko otkrivanja identiteta Abu Ahmeda, koga većina ispitanika identifikuje kao ličnog kurira Osame bin Ladena, što ga svrstava u red najpoželjnijih “meta” za hvatanje koje mogu otkriti gde se Bin Laden krije. Nakon godina neuspelih akcija otkrivanja identiteta tog čoveka i preživljenog terorističkog napada na jedan hotel, kao i atentata baš na nju lično, Maya ipak ne odustaje od svog plana da uhvati najozloglašenijeg teroristu, iako gubi podršku mnogih zbog nedostatka rezultata. Ipak, do preokreta dolazi kada jedna od koleginica koja radi sa njom na ovom slučaju slučajno pronalazi dosije jednog teroriste koji je bio zagubljen u moru drugih papira na osnovu koga Maya zaključuje da je Abu Ahmed, zapravo, Ibrahim Sayeed i da je fotografija koju je CIA godinama koristila za identifikaciju teroriste zapravo fotografija Ibrahimovog brata Habiba.

Scena iz filma

Zbog ove greške došlo je i do zastoja u istrazi jer je Habib ubijen u Avganistanu pa su obaveštajci zaključili da je Abu Ahmed mrtav. Međutim, zahvaljujući Mayinoj visprenosti i upornosti, ali i čistoj slučajnosti pronalaska spornog dosijea, Maya kreće u akciju ponovne potage. Sumnje su prisutne sa svih strana ali na kraju, svojom upornošću i istrajnošću, Maya uz pomoć grupe kolega iz CIE ipak uspeva da otkrije Abu Ahmeda koji ih jednoga dana, svojim belim džipom, odvodi do neobično utvrđene kuće, tvrđave, u gradu Abotabad u Pakistanu. Od tog trenutka počinje odbrojavanje dana, sumnjičavost, neverica… Svih osim Maye koja je jasno rekla da je 100% sigurna da se u kući krije baš Osama bin Laden.

Glavni lik u filmu, Mayu, odlično je odglumila Jessica Chastain. Film je bio nominovan za pet Oskara, uključujući za najbolji film i najbolju glavnu glumicu. Takođe, film je dobio i četiri nominacije za Zlatni globus od kojih je Jessica Chastain osvojila onu za najbolju glavnu glumicu. Film je premijerno prikazan 19. decembra 2012. godine, a zvanično je počeo da se daje u bioskopima od januara ove godine.

Ukoliko volite američke političke trilere i zanima vas priča ko je i kako ubio Bim Ladena, onda je ovo pravi film za vas. Ipak, nemojte očekivati previše jer u pitanju je jedan od najrodoljubivijih trenutaka u američkoj istoriji pa zaključite sami da li to sa sobom nosi i dozu nekog “preterivanja”…

Do poslednjeg daha

Iako je prva asocijacija kada se čuju imena Paćino-Volken jedno uz drugo neki dobar triler ili krimić, film “Stand up Guys” je pravo iznenađenje, jer od samog početka ironičnim opaskama i “mrtvohladnim” izrazima na licima nagoveštava zapravo jednu dobru kriminalističku komediju! Film počinje u trenutku kada iz zatvora izlazi ostareli gangster Val (Al Paćino) i sreće se sa svojim “kolegom” po branši Dokom (Kristofer Volken) koji ga dočekuje i vodi u povratak stvarnom svetu. Ali, koji je to “stvarni” svet, moraćete da sačekate do odjavne špice…

Okosnica filma je ubistvo sina jednog od poznatih gangstera koji za smrt sina krivi Vala zbog čega mu je spremio paklenu osvetu. Pustio ga je da u zatvoru odleži svih 28 godina da bi ga po izlasku iz zatvora sačekala osveta u vidu njegovog najboljeg pajtosa – Doka!

Da, svih 28 godina njegov prijatelj je znao da će jednoga dana morati da isprazni šaržer u svog ortaka. Sa svojim “poslednjim poslom” Dok teško živi sve te godine jer je znao šta ga čeka, ali kao i svaki “profesionalac” posao je posao! Rok koji je dobio od nalogodavca da ubije Vala je do 10h ujutro sledećeg dana. Budići da Val dobro poznaje i “namiriše” svoju staru školu, pa je brzo i shvatio šta mu se sprema i od koga, zajedno se slažu da to preostalo vreme iskoriste na što produktivniji način. Na kraju krajeva, jednom se živi samo jedan dan, zar ne?

Al Paćino

U tom tom njihovom proživljavanju i podsećanju na “staru gangstersku školu” pridružuje im se i Alan Arkin, još jedan član “trojke iz snova”. Pa iako u priličnim godinama, svi zajedno demonstriraju zavidni nivo veština na raznim poljima. Od urnebesne vožnje najsavremenijim modelom automobila koji se pali na dugme (!) pa do zavidne veštine i “potencijala” u poznim godinama… Jer, poslednji je dan pa da se proživi do kraja… Znate već na šta mislim

Ipak, godine čine svoje pa famozni trio ubrzo napušta Alan Arkin, jer umire pa dvojica prijatelja i rivala po sistemu život naspram smrti ostaju ponovo sami. I kakva bi to bila likvidacija legende ako ne bi bio adekvatno obučen, elegantan, svedenih boja baš kako i dolikuje jednom gangsteru stare škole. Pa se obojica uskoro urnebesno zabavljaju u (obijenoj) radnji muških odela, spremajući se za konačni trenutak. A kada časovnik otkuca smrtni čas, pištolji počinju da sevaju… Ali gde i u koga moraćete takođe da sačekate do odjavne špice…

Film “Stand Up Guys” pun je vrcavog crnog humora i opaski koje samo dva ovakva filmska velikana mogu na tako hladnokrvan način da izgovore i očima odglume i navedu vas na urnebesni smeh. Jer nema u ovom filmu mnogo “klasične” glume u smislu akcije, jurnjava, dinamike događaja. Ovi velikani i jesu velikani jer glume očima, licima zbog čega i jesu to što jesu – glumci sa velikim G. I da citiramo Valov govor prilikom opraštanja od preminulog prijatelja: “Kažu da umiremo dva puta. Prvi put posle poslednjeg izdaha, a drugi put kada poslednji čovek koga znamo kaže naše ime.”

E, film “Stand Up Guys” će, vođen ovom filozofskom mantrom, živeti prilično dugo…
Napisala Biljana Luković

I, da, to je taj trenutak kada bioskopi ožive i zaista se obraduju, jer je njihove sale ponovo „posetio“ uvaženi gost istinski vredan poštovanja! Iako smo već navikli da nas Tarantino sa svakim svojim novim filmom iznenadi i crnohumorno nasmeje, ali i do suza uozbilji tematikom, ovoga puta je otišao korak dalje pa je pomalo zaboravljen i prevaziđeni žanr špageti vesterna na velika vrata vratio u svetske bioskope. Ali, naravno, na njegov, tarantinovski način.

Đango, kad lanci spadnu (DJANGO UNCHAINED)

To bi vam plastično objašnjeno bilo isto kao kada biste na nekoj robi iz „davno-prošlih“ vremena videli aktuelnu deklaraciju kvaliteta renomiranog inspektora. Pa onda kod kuće utvrdili da etiketa zaista vredi, jer je roba zlata vredna! To je slučaj i sa najnovijim filmom Kventina Tarantina koji je jedan zastareli filmski žanr obradio maestralno i iskoristio da u njemu ispreplete društveno-angažovane teme na samo njemu svojstven način. (Nećemo se ovde baviti kvalitetom špageti vestern remek-dela poput „Dobar, loš, zao“ ili „Za šaku dolara“ koji će zauvek ostati zapisani zlatnim slovima u svetskoj kinematografiji upravo u ovom ponekad potpuno neosnovano ismevanom žanru).

Priča o Djangu nije Tarantinovo „čedo“ jer je istoimeni film snimio još davne 1966. godine reditelj Serđio Korbuči, ali je film proglašen jednim od najnasilnijih filmova ikada pa je zbog toga dugo bio zabranjen. Film „Django 2 – veliki povratak“ istog režisera sa istim glumcem u ulozi osvetnika ponovo je snimljen krajem 80-ih godina prošlog veka, ali je ovaj najnoviji „Django Unchained“ Kventina Tarantina otišao korak dalje.

Tarantino, čiji su filmovi i inače poznati po tome da obiluju nasiljem, izabrao je baš ovu filmsku priču da u njenim okvirima prikaže kompleksnost američke istorije i robovlasničkog sistema o kome se u Americi nedovoljno govori, jer bolji okvir od filma koji je proglašen jednim od najnasilnijih ikada nije mogao naći za realizaciju svoje zamisli. Evo šta je sam Tarantino rekao kada je objavio da planira snimanje ovog filma 2007. godine: „Želim praviti filmove koji se bave užasnom američkom prošlošću sa ropstvom i tim stvarima, ali želim ih snimiti kao spaghetti-westerne, a ne kao neke velike tematske filmove. Želim ih raditi kao žanrovske filmove, ali ću se baviti svim pitanjima sa kojima se Amerika nikada nije bavila jer se stidi, a druge zemlje se tim pitanjima ne bave jer smatraju da nemaju pravo na to“.

I nakon čitanja ove rečenice, pred vama kao da se simbolično “otvaraju” vrata štale iz koje potpuno opremljen oružjem i obučen kao pravi kauboj na konju izlazi Django (Džejmi Foks) – nesvakidašnji crnac u vreme kada je biti crnac značilo biti prah sa đonova belaca. E, taj bivši rob, crnac koji čak (!) ume i da čita postaje jedan od vodećih lovaca na ucenjene glave zahvaljujući poznanstvu sa još nesvakidašnjijim zubarom Dr. Kingom Schultzom (Kristof Voltz) koji ga je oslobodio statusa roba i podario mu slobodu u zamenu za uslugu pronalaženja okorelih kriminalaca koje je trebalo da ubije i za njihove ucenjene glave dobije nagradu. Zajedno njih dvojica kreću u lov na kriminalce i u potragu za Djangovom suprugom Broomhildom, neobičnom crnkinjom koja govori i nemački jezik, koju spašavaju iz ralja okrutnog robovlasnika Kalvina Kandieja, koga je maestralno odglumio Lionardo Di Kaprio. Film koji je vrcav tarantinovskim humorom, okrutnim i golo-surovim, počev od samog “zubara” Dr. Schultza koji bolne zube “vadi” brzopotezno, pa do “crnčuge” obučene po poslednjoj modi koja čak (!) jaše konja i čak (!) ume i da čita, samo su neki od tarantinovskih filmskih potpisa.

Glumačka ekipa filma je “ubitačno” jaka, pa je Django Kventina Tarantina film koji se mora pogledati u bioskopima, a kasnije i nabaviti i za kućnu videoteku za buduće generacije filmofila.

Naprilagodjena

Izuzetna psihološka dragma u kojoj je Vinona Rajder (Winona Ryader) odigrala fantastičnu ulogu, mlade devojke po imenu Sussana.  Priča počinje kada se mladoj sedamnaestogodišnjakinji, kao i bilo kojoj u tom periodu devojci današnjice, počnu dešavati stvari koje ne razume, ne može shvatiti ili se u njima pronaći.

Bez izgrađenog stava, sa jakim karakterom postaje izgubljena u stvarnom svetu i ne uspeva da se snadje niti izbori sa dešavanjima oko sebe. Na inicijativu roditelja odlazi na psihijatrijsko lečenja na kliniku Claymoore gde upoznaje par ekcentričnih žena sa svojim, drugačijim problemima.

Veliki uticaj na nju ostavlja Lisa, koju igra proslavljena glumica, Anđelina Žoli (Angelina Jolie), koja je ekstremni fanatik, a ujedno i šarmantna, jaka osoba za koju granice ne postoje. Dolaskom u bolnicu shvata da ona tu ne pripada, ali i da se sa klinike ne može izaći kad se to poželi, zato se kroz razgovore sa psihijatrom uporno trudi da sebi rasčisti put u stvarni svet.

Činilo joj se da jasna granica između dva sveta, slobodnog i onog limitiranog ne postoji, a borba koja je čeka biva sve teža i zbog Lisinih konstantnih “zemljotresa” njene ličnosti. Najteža joj je borba u njoj samoj jer u svetu ludih ona je neprilagođena a u svetu normalnih takođe, gde da se nađe? Dugo joj je trebalo da reši da treba da učini nešto sa svojim životom i nastavi tamo gde je stala-povratak u stvarnost, svakodnevna borba i realnost, njen su izbor i put kojim posle lečenja odlučuje krenuti krupnim koracima.

Filmu je za sporednu žensku ulogu dodeljen Oskar 2000 godine, skroz zasluženo. Ivana Vujaklija.

Gummo (1997)

Gumo nema klasičnu dramsku strukturu, više je priča o izmišljenom gradiću u Ohaju, koji je nekoliko godina ranije uništen u naletu tornada. Prikazana je plejada likova bez budućnosti, koji dane provode na destruktivan i besmislen način. Tamler i Solomon, uslovno rečeno glavni likovi, hvataju mačke, da bi ih kasnije u prodavnici zamenili za lepak.

Kasnije odlaze kod prijatelja koji je makro svojoj rođenoj …  Scene nasilja, netolerancije, iskorištavanja, poigravanja sa satanizmom, nehigijena, zajedno čine mozaik jednog propalog, uništenog, beznadežnog društva, u sred jedne od najbogatijih država na svetu.

Film je kolaž različitih tehnika snimanja, neke scene scene su nastale tako što su ljudi iz mesta gde je film sniman (Nešvil) zaboravili da je uključena kamera.

Veći deo glumačke ekipe je i bio sačinjen od lokalnih naturščika, i u mnogim scenama su pušteni da improvizuju. Muzika u filma je u rasponu od Madone do hevi metala, sa dosta referenci na opsednost ljudi u Americi pop kulturom.

Gumo je naišao na različite reakcije, od gađenja i napuštanja sale na premijeri, do filmskih nagrada i oduševljvanja. Danas ima kultni status kod ljudi koji vole neobične filmove. Nije za svačiji stomak, ali je oveoma upečatljiv. Remek delo ili gomila nabacanog đubreta, prosudite sami.

Džon Vejn, sinonim za western filmove

Brz na revolveru, ali i vinčesterki, iskusan u predviđanju poteza indijanaca, uspešan kod žena, plenio je srca klincima u periodu od 60′ih do 80′ih prošlog veka.

Nagrađen je sa više “Oskara”, ali zbog svog desničarskog političkog delovanja nije bio omiljen kod evropske kritike.

Njegovi najpoznatiji filmovi su:

1. Veliko sudjenje,
2. Poštanska kočija,

3. Dugo putovanje kući,
4. Rio Grande,
5. Pesak Ivo Dzime,
6. Miran čovek,
7. Crvena reka,

8. Tragači,
9. Čovek koji je ubio Liberti Valansa,
10. Rio Bravo,

11. El Dorado,
12. Alamo i dr.

Koji je vama omiljen film Džon Vejna?
3. Dugo putovanje kući,
4. Rio Grande,
5. Pesak Ivo Dzime,
6. Miran čovek,
7. Crvena reka,

8. Tragači,
9. Čovek koji je ubio Liberti Valansa,
10. Rio Bravo,

11. El Dorado,
12. Alamo i dr.

Koji je vama omiljen film Džon Vejna?

U idiličnom selu, trojice braće odrastaju uz dedu, svakodnevno upražnjavaju borilačke veštine i njihovu primenu u poljoprivredi. Vratolomije i vragolomije u fantastičnoj režiji i cenografiji.

Kung fu klinci

Film obiluje parodijama iz Brus li karakterističnih scena. Originalan naziv filma je kung fu kids.

Onda odjednom nastaje zaplet, klinci kreću u veliki grad da se obračunaju sa kriminalcima, zaštite svoju sestru i nesvesno zbliže babu i deku. Odlična kobinacija veštine, humora, nostalgije i promocije treninga i istrajnosti. Nezaboravne scene kada utrenirani seljačići upadaju u Mek Donalds, kada peru novac na česmi, i slično. O koreografijama borbi i da ne govorimo. Verujem da će svako pogledati trajler, bar oni muškog roda!

Usamljeni rendžer, scena iz filma

Nakon toga su krenuli špageti westerni sa Klint Istvudom, pokojnim Čarls Bronsonom i tako dalje.

Treća etapa su bili moderni westerni poput filma sa Rasel Kroum, Nikol Kidman, Leonardno di Kaprio, kojih nema puno.

Onda je sve utihnulo. Ne sećam se da sam odgledao dobar western poslednjih nekoliko godina. Ali u priču se uključio mistični Džoni Dep, pa pogledajte kako izgleda trajler usamljenog rendžera, kad se odvoji poprilični budžet za ovakav projekat: