Jedna ratna priča koja obeležava period raspada Jugoslavije s početka devedesetih. Tužna priča kao i svaka u to vreme ostavila je poseban trag svojom originalnošću zapelta i vrhnskim izborom glumaca u toj priči. Film je premijerno prikazan u Nišu 1993 na filmskom festivalu.
Kaži zašto me ostavi - scena iz filma
Filmska produkcija se potrudila da snimak bude prikazan na onaj način koji bi približno objasnio šta se zapravo desilo u tim ratnim godinama, imamo lik Peđe koji se vratio iz rata u zaista lošem stanju, što se i moglo očekivati, u njemu se ogleda raspad ne samo ličnosti već i cele situacije koja je zahvatila to vreme i period.
Potresno iskustvo zatiče samim dolaskom u Beograd, jer su lica Srpskog naroda već obuhvaćena lošom situacijom vremena. Ratište Vukovara kao asocijacija na mesto najopasnijeg područja odaje utisak jednog borca koji se izgubio u odbarni svoje ličnosti kao i domovine. Kako u osnovi stoji, rat je promenio njegovu ličnost, ali se to ne pokazuje tonom da on zna kako će dalje i na tako mirnom bezratnom području Srbije opstati sa konstantnim nemirima punih sećanja. U tim sećanjima on susreće devojku Veru koja ga opet podseća na ratni nemir Vukovara, jel je pamti u ne tako normalnim okolnostima i tagičnim uslovima, no on je ne susreće u stvarnosti, koja mu posle traumatične situacije deluje jako nestvarno. Ona upada slučajno u sećanje a da istovremeno i vraća ulogu samom sećanju, a to znači da samo njegovu emotivnu situaciju i nemir pogoršava. Kako želi da zaboravi haos u glavu ratnih dešavanja, odjednom drugi subjekat stvara vremenom veći haos i gotovo opsednutost devojkom koju ne poznaje.
Ubrzo zaboravlja na svoje bliske osobe, prijatelje i devojku, sa koja utiče na njega samom idejom odlaska u Pariz gde bi postepeno zaboravio ratnu traumu. Ekonomska situacija u Srbiji očitava se u svakoj sceni filma, na svakom mestu u filmu je prikazan očaj i gotovo originalan oblik relanosti koja se može osetiti samim gledanjem filma. Na samom kraju filma priča odlazi u drugom tonu, da Peđa strada upucan od svog oružja koga je doneo sa ratišta, njega ubija Marko. Gledalac je možda očekivao drugi tok završetka ove priče ali to samim tokom nije odavalo ni približno utisak srećnog završetka. Da je postojala mogućnost da je otišao sa svojom devojkom možda se tako ne bi ni desilo, ako kako se situacija već odvijala pojedinim scenama postalo je više nego očigledno da junak priče ne dolazi do lepog kraja.
On je mogao poginuti u ratu, ali možda ne bi osetio nešto prema devojci koja ga nimalo ne podseća na neka lepa osećanja već samo na loš period, u kome je našao utehu uhođenja i razmišljanja o biću sa gorim tragičnim okolnostima. Da je poginuo u ratu, možda se ne bi zaljubio u devojku Veru, ali kasnije kako njegova ljubav pokazuje opšti besmisao, bude i sam kaženjen gorim ishodom od ratne traume i straha, i biva ubijen. No mora se priznati da pesma filma, koja i nosi sam naziv, u izvođenju Ane Sofrenović ostavila pečat na sam naziv filma, i reklamu koja samo priču prenosi emotivno – tragičnim tonom. Rat je svm junacima filma izmenio život, i onim koji učestvuju u njemu a isto tako i onima koji su suočeni sa njihovim strahovima i pričama koje su proživeli. Peđa biva ubijen u zagrljaju svog prijatelja, koji ga ubija u karakteru istrošenog emotivnog stanja i optužujući ga za izdaju ratne jedinice i ubistvo ljudi u tom ratu, mada to je više bilo zbog očaja samog stanja pojedinca, haos i izdaja prijateljstva je bila očekivana ratnim rasulom i posledicama sa područja koje je rat preko vazduha sve više širilo. Marko je bio više razočaran ponašanjem njegovog druga koji nikako nije mogao da zaboravi rat, i nije hteo sa Ivanom na put. No i sama njegova odbojnost prema njegovom ratnom drugu Radetu i prekori da sa njim ne treba da provodi vreme, a sa druge strane i gotova hladnoća uticala je na sam međusobni revolt koji je tragično usledio na samom kraju.
Izbeglička nemaština devojke, ravnodušnost ljudi sa ratišta kao i međusobna nerazumevanja i hladnoća glumaca u filmu, opisala su jedan kraj i početak priče u gotovo sličnim scenama u jeku muzike i zabave sa samom situacijom i nevoljom kao prkosu životu i smrti. Imamo situaciju sahrane kao i situaciju dočeka Nove godine koja sama gasi i uliva novu nadu nad već odavno sivim nebom, gde sam naziv filma i pesma filma govore o samoj reči utehe i ljudskoj potrebi da ne bude sama sa sobom.
