Priča o mostu na Đurđevića Tari, zabeležena u jugoslovenskom filmu „Most“ iz 1969, jedna je od onih legendarnih koje nikada ne umiru. To je priča o borbi čoveka sa plahovitom rekom Tarom, ali i plahovitom životnom sudbinom. Film „Most“ uspeo je da uhvati duh reke Tare – mističnost i snagu koje je oduvek karakterišu. Danas ne moramo da doživimo reku Taru samo filmski. Dostupan nam je rafting Tarom koji je uzbudljiv koliko i sama reka. A za rafting Tarom potrebno je samo – usuditi se.
Most na Tari
Film „Most“ o legendi na Tari
Most između sela Budečevica i Trešnjica i reka Tara nisu bili interesantni samo svetu filma. Don Deland, danski pisac, pisao je o njima u svojoj knjizi „Zemlja iza božjih leđa“. Priča o mostu na Đurđevića Tari je interesantna jer legenda kaže da ga je onaj koji ga je sagradio kasnije sam i uništio, a onda na njemu i umro. Naime, Lazar Jauković, inženjer koji je učestvovao u stvaranju mosta izgrađenog između 1937. i 1940, digao je u vazduh njegov centralni luk da bi 1942. zaustavio vojno napredovanje Italijana. Na ostacima mosta, tri meseca od njegovog rušenja, taj isti Lazar Jauković je ubijen. Inače, most na Đurđevića Tari portal „Brajd sajd“ smestio je među 20 najlepših mostova u svetu.
Iako je kasnije most obnovljen, priča koja ga prati svedoči o tragičnoj sudbini kako njegovog stvaraoca, tako i mosta samog. Ovu tragičnost na filmsko platno preneo je reditelj Hajrudin Krvavac koji je uloge poverio, između ostalih, Bati Živojinoviću, Borisu Dvorniku i Relji Bašiću. U filmu, pаrtizаnska diverzаntska grupa tokom Drugog svetskog rata treba da sruši strategijski vrlo važan most na Tari. Međutim, jedini ko zna slabu tačku mosta i ko zna kako se ovaj most može srušiti je arhitekta sam. Tako nastaje zaplet ovog dinamičnog filma čija je radnja smeštena na Tari.
Rafting Tarom
Međutim, nije samo radnja filma „Most“ dinamična. Dinamičan je i rafting Tarom. Da bi se u potpunosti uživalo u lepoti reke Tare nije dovoljno samo je posmatrati sa mosta. Potrebno je aktivno uključiti se u njen tok. Granica Crne Gore i Bosne i Hercegovine zbog raftinga Tarom i prirodnih lepota privlači veliki broj turista. Brzaci, kaskade, rečni prelazi, varijacije – sve to rafting čini uzbudljivim, pomalo opasnim, i svrstava ga u ekstremne sportove. Kanjon Tare, dug oko 150 kilometara, zbog raznolikosti svoje prirode diže adrenalin svima koji se odluče na rafting.
Rafting Tarom danas
Iako je Kanjon Tare najdublji u Evropi, a drugi po dubini u svetu (nakon Grand Kanjona), ne treba ga se plašiti. Na rafting se ide sa dobro obučenim skiperima, u odgovarajućoj zaštitnoj opemi i u adekvatnom čamcu. Spuštanje niz Taru, „suzu Evrope“ kako je zovu, najzanimljivije je tokom poslednja 25 kilometra njenog toka, gde je najnemirnija i najbrža. Tu rafting Tarom postaje pravi filmski doživljaj, jer ga prate zaplet, kulminacija, vrhunac, a na kraju dolazi i rasplet u vidu mirnog dolaska na sigurno tlo.
