Film Alfonsa Kuarona Gravitacija (2013), koji je dobio više od pedeset nagrada i još toliko nominacija, je za vrlo kratko vreme prikazivanja dostigao ocenu 8.4/10 na IMDB sajtu i uvršten je u 100 najboljih filmova. Postavlja se pitanje da li su ovakve ocene merodavne, da li su posledica atraktivnosti teme, glumaca i visokog budžeta ili istinskog kvaliteta.
Gravitacija
Doktorka Rajan Stoun ( Sandra Bulok) je inženjer medicine na svom prvom zadatku u svemiru, a njen jedini kolega na tom zadatku je Met Kovalski (Džordž Kluni), vremešni zapovednik spejs šatla. Ono što je trebalo da bude rutinska popravka Habl teleskopa pretvara se u katastrofu.
Rađen kao 3D film sa budžetom od čak 100 miliona dolara film produkcijski nije mogao nikako da razočara i izneveri očekivanja gledalaca. Fotografija oduzima dah te, nakon Odiseje u Svemiru 2001 Stenlija Kjubrika, bez sumnje mogu da kažem da je Gravitacija veličanstvenim slikama sa pogledom na Zemlju iz Svemira stala rame uz rame sa Odisejom. Upravo zbog toga naglašavam da je ovo film koji se na najrealističniji način doživljava samo u bioskopima, na velikom filmskom platnu. Gledajući ovaj film imala sam utisak kao da sam tamo.
Težište radnje je na dvoje pomenutih glumaca koji su morali sami da iznesu ceo film. Scenario je predvidljiv i odgovara šablonu karakterističnom za mnoštvo holivudskih filmova: superiorna junakinja savladava sve prepreke i sve se srećno završava. Lik Kovalskog je uveden da bi njegove pošalice razbile monotoniju mračnog filma. Ideja je bila da šalama kontrira i prkosi bezizlaznoj situaciji jednog posve malenog, bespomoćnog bića u odnosu na svemoćni i prostrani Svemir ali njegove šale više nalikuju pokušaju humora nego istinskom humoru.
Stičem utisak da je reditelj namerno uveo neke unutrašnje dileme, pitanja i strahove kako bi popunio film koji bi se bez toga mogao osloniti samo na 3D fotografiju i ništa drugo. Koliko je svemir pun planeta i galaksija toliko je ljudsko biće uplašeno i usamljeno u tom beskraju i kao takvo okrenuto sebi i svom unutrašnjem svetu. Suočavanje sa samom sobom u Svemiru podstiče junakinju da se izbori sa nekim svojim mukama i problemima koje je ponela sa Zemlje a na koju se vraća oslobođena i preporođena. U međuvremenu Kovalski umire, ali je njegova duhovna snaga tu oko nje i pomaže joj da se izbori za život. Sećanja na preminulu ćerku glavnu junakinju u jednom trenutku inhibiraju a u drugom motivišu da se bori za život. Sećanje na nju nagoni je da povrati davno izgubljenu volju i snagu za životom, kao i da se bori i fizički i duhovno.Ako živi ona živeće i njena ćerka kroz njena sećanja. Ne borimo se sa svetom oko sebe već sa svetom u nama.
Zanimljivo je da je prvobitno glavnu ulogu trebalo da igraju Anđelina Džoli pa Natali Portman ali je na kraju pripala Sandri Bulok.
Ako odgledate film ostaćete očarani snimcima planete Zemlje iz perspektive tamnog i tajanstvenog Svemira i mogućnošću da “boravite” u njemu maker devedeset minuta, ali sve ostalo je već viđeno u mnogim drugim filmovima i u pogledu estetskog ne nudi ništa posebno.
