Pre četiri godine svetlost dana ugledao je film „Odumiranje“ – potresna priča o jednom mladiću, o jednom selu, o jednoj porodici i nasleđu.
Ukoliko vas je naslov filma naježio, sačekajte da čujete njegovu priču i njeno značenje. Film nikako nije ni sladunjav, ni romantičan, već naprotiv, surovo realan i u neku ruku okrutan. Takva okrutnost kontrastirana je samo prelepom prirodom koja se u filmu može videti u izobilju, jer je film sniman na Zlatiboru.
Zlatibor, oblaci
Štaviše, Zlatibor je, može se reći, i ravnopravan junak filma, jer neobuzdana priroda koja okružuje junake sama šalje poruku o opstanku, snazi i istrajnosti. Ako planirate da posetitet ovo planinu Zapadne Srbije potražite smeštaj preko Zlatibor.org.
Režiju filma potpisuje Miloš Pušić, a scenario Dušan Spasojević. Iako je film nastao po tematici istoimene predstave koja se do 2011. igrala u Ateljeu 212, scenario za film odstupa od originalnog po kome je rađena predstava. Ipak, tema, poruka i okvirna radnja ostala je ista.
Producent i glavni glumac je Branislav Trifunović, a glumačka postava koja mu se pridružuje uključuje sjajna imena našeg glumišta kakva su Boris Isakovć i Dara Džokić, ali i Jasna Đuričić, Emir Hadžihafizbegović, Milica Janevski, Miki Krstović i Lidija Stevanović.
Kako je film sniman na Zlatiboru, u skladu sa tim je i premijera održana upravo na Zlatiboru.
O čemu se radi u filmu „Odumiranje“?
Priča prati Janka, mladog čoveka koji je nezadovoljan svojim životom i koji ima snažnu želju da isti promeni iz korena. Nakon godina provedenih u Beogradu, on se vraća u svoje selo u zabačenom delu zemlje.
Sve što Janko želi od života jeste da ode iz zemlje i potraži sebi sreću pod nekim drugim nebom. On planira da se preseli u Švajcarsku, ali su mu za to potrebna sredstva koja on planira da stvori tako što će prodati zemlju koju je dobio u nasleđe, a na kojoj se nalazi grob njegovog oca.
Ovaj Jankov plan dovešće ga u sukob sa svojom majkom Milicom koju tumači maestralna Dara Džokić. Nakon što je provela godine sama, čekajući svog sina da se vrati u zavičaj i osnuje porodicu na mestu gde je rođen, ona se sada suočava sa gubitkom svega što joj je do tog trenutka bilo poznato, pa će sve svoje snage usmeriti ka tome da svog sina od ovakvog plana odgovori.
Saveznika za ovakav poduhvat naći će u Strahinji, seoskom zanesenjaku koji i sam ima tragičnu priču. Naime, nakon što je izgubio sina, Strahinjina ćerka se propila, a žena jednostavno prestala da govori. Nekada vlasnik seoske kafane, sada samo čovek koji pokušava da se izbori sa zlim usudom, Strahinja će pokušati da pomogne Milici da zajedno nagovore Janka da se predomisli.
Ipak, ova će se njihova misija pokazati izuzetno teškom jer je nivo Jankovog razočaranja nesaglediv, pa je utoliko njegova namera da sa svime što ga za rodno selo veže raskrsti jača.
Selo koje nestaje
Radnja filma konkretno je vezana za Jankovo rodno selo u koje se on vraća da bi, jednom za svagda, presekao nit koja ga veže ne samo za rodnu grudu, već i rodnu zemlju.
A to selo prvo je što gledalac može povezati sa naslovom – ono je to koje odumire. Kako se nalazi na planini, pa je samim tim udaljeno i nepristupačno, ovo selo je ujedno i skoro pa napušteno. Drugim rečima, njega je zadesila sudbina većine klasičnih srpskih sela – mladi su, u potrazi za obrazovanjem, poslom i životom uopšte pohrlili put grada, ostavivši sve svoje za sobom da miruje pod okriljem netaknute prirode.
Selo koje nam „Odumiranje“ prikazuje uveliko propada. U njemu kao da nema života, atmosfera je mučna od samog početka filma i ni prelepi predeli Zlatibora ne mogu da odagnaju osećaj teskobe uprkos tome što u priči nema ni naznake bilo kakvog solitera.
No, kako to biva, selo će u ovoj priči biti samo lakmus koji ima da prikaže druge, ozbiljnije i suštinski ljudske probleme.
Odumiremo li svi mi zajedno?
Simbolično, sudbina jednog planinskog sela u ovom filmu služi samo da podcrta tužne sudbine drugih stvari u jednoj ljudskoj zajednici. Film pre svega pokazuje kako nije selo to koje sa sobom vuče zajednicu u zaborav – ono odumire jer je odumrla zajednica.
Pre svega, odumiranje zajednice vidi se na onom najosnovnijem nivou – na nivou porodice. Sve porodice u ovom filmu disfunkcionalne su, donekle i zato što imaju neku tragičnu pozadinu, premda to nije jedini uzrok trenutnog stanja. Ono što autori ovde prikazuju kao odumrlo jesu porodični odnosi, i pre svega razumevanje na relaciji roditelj-dete.
Generacijski jaz između Janka i njegove majke Milice gotovo je nepremostiv. Milica, koja je tipična žena vaspitana u duhu patrijarhalne zajednice, želi da Janko sebi nađe ženu i vrati se u porodični dom da na svom ognjištu nastavi porodičnu liniju. Ona ne prihvata bilo kakve promene i mučena je osećajem dužnosti da porodičnu tradiciju očuva i ispoštuje.
Janko je, s druge strane, pripadnik generacije koja je okusila i drugačiji život i koja veruje u drugačije uređenje društva i života. On želi da sebi stvori bolji život i pritom ne želi da ga sputava bilo šta iz prošlosti. Ipak, on je ujedno i pripadnik generacije koja ne ume da objasni šta je to novo i bolje za čime žude, pa u svojoj frustraciji taj toliko željeni bolji život traži u drastičnim merama.
„Odumiranje“, dakle, nije samo priča o odumiranju sela, pa ni same porodice i društvenog uređenja. „Odumiranje“ je priča o tome kako odumire nasleđe, kako odumire tradicija, a sa njom i identitet jedne zajednice, te sama zajednica.
Gde tražiti nadu?
Pogledamo li „Odumiranje“ iz ugla svega gorenavedenog, moglo bi se reći da nade nema. U pravu bi bio i onaj koji bi tvrdio da je i nada jedna od stvari koje u ovom filmu odumiru. Film nema nikakvu tendenciju modernih holivudskih hitova da kraj zasladi i prikaže kao veselo jahanje junaka u suton.
Naprotiv, kraj ostavlja knedlu u grlu, ponajviše zbog toga što ni sam gledalac ne zna kako bi se ovaj konflikt mogao razrešiti. U jednoj takvoj bezizlaznoj situaciji u kojoj su obe strane istovremeno u pravu, ali istovremeno i nisu, nada jeste nešto čega nema ni u najavi.
Ipak, optimističniji među nama nadu bi mogli potražiti u prirodi. To selo, tako odumrlo, ipak je ono što ostaje. Ljudi su prolazni i oni će proći, ali će selo, sa svim svojim vrlinama i manama opstati. Opstaće i divlja priroda u čijem se naručju ono nalazi da kao nemi svedok posmatra u kakve su situacije sve ljudi spremni sebe da dovedu i kako im je onda teško da se iz njih iskobeljaju. Nije Zlatibor bez razloga izabran da bude možda i glavni junak ovog filma.
