Home » Blog » Filmovi Koji Sjajno Slikaju Gradove

Filmovi Koji Sjajno Slikaju Gradove

ajfelov-toranj-pariz

Da li se i vama dogodilo da silno želite da posetite neki grad samo jer ste se zaljubili u filmsku priču koja se u njemu razvijala? Ako je vaš odgovor pozitivan, pred vama je težak zadatak da odaberete i posetite neke od gradova u kojima su ovekovečena neka od najlepših dela svetske kinematografije, i doživite sve te kutke iz prve ruke.

“Pre Svitanja” – Filmska Simfonija O Beču

Film “Pre svitanja” se neočekivano pretvorio u kultnu trilogiju kroz koju osim Beča, možete upoznati i Pariz. U filmu nema kompleksnog zapleta, a jedina svrha je detaljno upoznavanje ovog starog grada, a kroz platformu upoznavanja dvoje mladih stranaca.

Kroz film ćete dobiti uvid u samu arhitektonsku zamisao Beča, tj. njegovu podeljenost na ringove (krugove). Kroz glavnu, i najpoznatiju ulicu, Ringštrase, mogu se lako obići Rathaus, Parlament i Zavetna katedrala koja vodi sve do najlepšeg trga – Trga junaka.

Trg je poznat kao mesto velikih istorijskih prekretnica (tu je i Hitler objavio “anšlus”), a okružuje ga Volksgarten – park carske elite. Ako ste ljubitelj carskih, raskošnih detalja, obratite pažnju na posetu Šenbrunu – carskom odmorištu sa više od 1500 soba.

Katedrale i muzeji na svakom koraku

U filmu se noćni Beč šepuri uređenim obalama Dunava, pažljivo osmišljenim parkovima oko katedrala, i svetski poznatog Štefansdom-a – najpoznatije katredrale iz 12. veka, koju ćete lako prepoznati po visokim gotičkim torenjevima i hiljadama pažljivo izrađenih crepova sa grbovima Austrije. Katedrala je poznata po najtežem zvonu na svetu – zvono Sv. Marije, koje teži neverovanih 20 tona.

Džesi i Selina zatim lagano klize ka carskoj vili Habzburške monarhije, a danas sedištu predsedništva države – palati Hofburg. Palata je kružena ogromnim kompleksom parkova i velelepnih muzeja poput: Muzeja istorije BečaPrirodnjačkog muzejaAlbertinaMuzeja papirusa i drugih. Još jedna zanimljivost vezana za Hofburg je ta što se u njemu čuva neprocenjiva kruna Svetog Rimskog Carstva.

“Šindlerova Lista” – Prelepi Krakov Tokom Hladnog Rata

Film koji seže malo dublje u istoriju i predstavlja nam grad i celu Poljsku iz vremena kada je njom harao nacizam je Šindlerova lista. Ovaj film iz 1993. je istorijska drama koju je Stiven Spilberg režirao u crno-belom formatu, po romanu Šindlerova arka, australijskog pisca Tomasa Kenealija.

U filmu ćete upoznati najlepše kutke starinskog grada Krakova, počevši od frabrike Oskara Šindlera, koji je spasao na hiljade jevrejskih izbeglica od holokausta, zapošljavajući ih kod sebe.

Duž obala reke Visle poređana su harizmatična srednjovekovna zdanja, među kojima se izdvaja dvorac Vavel – najprepoznatljiviji simbol grada, ispod koga, prema legendi, spava zmaj.

Mesto sa kog kreću svi obilasci je glavni gradski trg površine od 4 hektara – Rynek, smešten u starom delu grada. Centralno mesto zauzima spomenik pesniku Adamu Mickjeviču, u čijem zaleđu se nalazi čuvena hala Sukienice, jedan od simbola Krakova.

Svoje mesto na glavnom trgu našli su i crkva Sv. Adalberta (Sv. Vojčeka), stara je oko 1.000 godina i vezuje se za početke romanske arhitekture u Poljskoj, zatim Jagelonski (krakovski) univerzitet osnovan daleke 1364. godine.

Umetnički osvrt u filmu čine sastanci u dva slavna krakovska muzeja, naročito Podzemni muzej (ispod glavnog trga), i galeriju Poljskog slikarstva (na spratu trgovačkog centra Sukjenica), gde se nalazi čuvena slika Leonarda da Vinčija „Dama sa hermelinom“.

Sudbina Jevreja – od jevrejske četvrti do logora smrti

Slike jevrejske četvrti (Kazimireca), na jednoj okuci Visle, prikazane su u posebnoj atmosferi baštica i restorana ukraj popločanih ulica, sa jevrejskim muzejem i mnoštvom sinagoga. Čitava oblast odiše starinskim sjajem i zanatskim duhom.

Sa druge strane, najbolji prikaz jevrejskog usuda je dočaran na mestu gde je stradalo na hiljade njih – u logoru Aušvic. Kadrovi koje čovek pamti do kraja života, mogu se doživeti samo prilikom posete ovoj zbirci zala, i kompleksu prostranih građevina, okruženim osmatračnicama i bodljikavom žicom.

Za mnoge je baš naturalistički prikaz Aušvica bio prekretnica u odluci da posete ovaj stari, pitureksni grad, a za sve koji se odluče da odu u Krakov Nova godina 2022 dobiće poseban značaj, jer doživljaj Aušvica i Birkenau-a lediće krv u žilama snažnije nego severna zima.

“Pre Sumraka” – Najdetaljniji Film O Parizu

Grad svetlosti je večita inspracija režisera i glumaca. Otmenost, svetla, boemski duh i sama činjenica da su u tom gradu stvarani i življeni umetnički pravci, svrstava Pariz u grad koji jedan zaljubljenik u različite kulture ne sme propustiti.

Ponovo kroz slučajni susret Džesija i Seline iz franšize “Pre svitanja”, upoznajemo grad, ali ovaj put osvetljen dnevnom svetlošću. Šetajući ulicama Pariza, tik uz obalu reke Sene, nikle su bogate građevine, svedoci duge i burne istorije ne samo Francuske, već i cele Evrope.

Prva stanica je bogata katedrala “Naše gospe” (Notre dame) iz 14. veka, na pariskom Gradskom ostrvu, koja je ovekovečena u Igoovom romanu “Zvonar bogorodičine crkve”. Potom je neizbežna poseta gvozdenoj konstrukciji simbola grada svetlosti – Ajfelovoj kuli, koja je sve do tridesetih godina 19. veka važila za najvišu građevinu na svetu.

Mali omaž visokoj modi i pogled na luskuzni život Pariza, Džesi i Selina nam prikazuju šetnjom Jelisejskim poljima, prolazeći pored brojnih draguljarnica, prodavnica brendirane odeće i najboljih pariskih restorana i klubova. Idući tako, dolaze do Trijumfalne kapije – slavoluku podignutom u slavu onih koji su položili svoj život za oslobođenje Evrope od nacizma.

Slava Buržoaskoj revoluciji

Trg slobode, ili Trg Revolucije, koji se nastavlja na Jelisejska polja, je najveći pariski trg koji je preživeo sva mračna francuska razgoblja, a u skladu sa njima i menjao. Luj XVI, Marija Antoaneta, Robespjer i mnogi drugi su giljotinirani na ovom mestu. Rušene su dinastije i diktature a najneutralnije obeležje trga je ipak obelisk iz Luksora, star oko tri milenijuma, koji je u XIX veku postavio kralj Luj Filip.

U takozvanom prvom arondismanu Pariza, na obali reke Sene, nalazi se verovatno najlepši i najposećeniji muzej na svetu – Luvr. Muzej je otvoren posle Buržoaske revolucije, kada je kompleksu zgrada pridodata staklena piramida – svojevrsni znak prepoznavanja ovog mesta.

Muzej broji skoro pola miliona umetničkih dela iz celog sveta, a samo iz filma možemo videti nekoliko najslavnijih, poput Da Vinčijeve “Monalize”, Karavađovog “Gatanja”, Rubensovog “Krunisanja Marije Mediči” i drugih.

Omaž Njujorku – Najpopularnijem Gradu Na Planeti

Velika jabuka je verovatno najpoželjniji filmski set, koji iako veoma zahtevan, daje filmovima onu finu notu urbanizma i otmenosti u jednom. O tome govore i brojni filmovi koji su se odvijali na ulicama Njujorka.

Neke od najpoznatijih filmskih priča, u čiji je integralni deo upletena neverovatna njujorška arhitektura i noćni život su:

  1. Taxi – vanvremenski klasik uz čiju pomoć možete verno upoznati svaki blok i naselje veličanstvenog Njujorka, i to u tipičnom, žutom taksiju. Ovo je jedan od najpopularnijih filmova o automobilima.
  2. Ghostbusters (Isterivači duhova) – “haj tek” priča o tome kako su se životi obrazovanih njujorških naučnika promenili u korist borbe sa natprirodnim silama.
  3. Gangs of New York (Bande Njujorka) – Menhetn osamdesetih godina 19. veka, Dikaprio i potraga za osvetom mladog protestanta u očaravajućoj priči o gradu u koji su Evropljani hrlili sanjajući o boljem životu.
  4. Autumn in New York (Jesen u Njujorku) – Romantična drama koja za glavnu ulogu ima baš ovaj grad u jesen, šarmantnog Vila Kina (Ričard Gir) i problem usamljenosti u velikom gradu.
  5. Home alone (Sam u kući) – još jedan voljeni film uz koji smo odrasli i učili engleski jezik.

“Grad Bogova” – Rio De Ženeiro Kroz Fimsku Kameru

Industrijalizacija, urbanizacija, tehnološki i ekonomski napredak države nije nešto što dolazi lako i džabe – cenu svega obično plate najsiromašniji. Film odlično oslikava poroznu moć siromaštva, prateći sudbine dece koja žive u favelama, pod vlašću bandi, narko dilera i beznadežne delikvencije koju deca upijaju.

Kako je grad podeljen na južnu, zapadnu i severnu zonu, i radnja filma se koncipira na toj podeljenosti, odnosno na sitnim suprotstavljenostima delova grada koji neretko umeju da prerastu u ozbiljne sukobe. U mahnitoj i beskrupuloznoj borbi za prevlast na tržištu šverca droge, osećaj opasnosti i neizvesnosti na ulicama ovog milionskog grada, uspešno se prepliće i održava kroz ceo film.

Gledaoci se preko ovog filma mogu verno upoznati sa različitim kulturama i znamenitostima u gradu, počevši od siromašnih favela, pa sve to istorijskog dela grada, i centra poslovnog sveta latinske Amerike, sa crkvama, muzejima, pozorištima i rezidencijama nekadašnjih, portugalskih kolonizatora.

Ono što će obradovati ljubitelje putovanja i letovanja na egzotičnim destinacijama su kadrovi sa prelepih plaža Kopakapane i Ipaneme, okruženih kišnim šumama Tižuke, Atlantskim okeanom i zalivom Guanabara sa 1000 malih ostrva.

Siromaštvo favela i sjaj nacionalne industrije

U filmu je moguće videti sav sjaj karnevalskog grada i njegovih turističkih atrakcija oličenih u univerzitetima, fudbalskim stadionima i nacionalnim parkovima koje nadgleda statua Hrista spasitelja sa brda Korkovado.

Ipak, najviše momenata u filmu posvećeno je divljim naseljima i siromašnim kvartovima u brdima. Osim nedostatka uslova za osnovnu higijenu i pijaće vode, favele se bore sa visokom stopom kriminala, iz kojih se, tek poneko, uspe izmigoljiti – kao što je to uspeo narator filma.Turisti najčešće nemaju problem sa stanovnicima favela, pa one ne predstavljaju razlog odlaganja posete ovom mnogoljudnom gradu.

Mnogo je filmova koji se kroz svoju tematiku bave gradovima i kulturom jedne nacije, ali je samo nekoliko njih koji se tom tematikom bave vrlo verodostojno i slikovito. Nadamo se da ćete uživati u predlozima filmova, a potom, inpirisani nekim od njih, odlučiti i da posetite neki od ovih gradova.

About

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *