Home » Blog » Filmovi Snimani U Egiptu Kao Inspiracija Za Putovanje!

Filmovi Snimani U Egiptu Kao Inspiracija Za Putovanje!

Mnogo turista je inspirisano za putovanje u odeđenu državu zahvaljujući filmskoj industriji. Tajland, Bali, ređaju se jedna za drugom puno neotkrivenih destinacija. Na ovoj listi Egipat je nekako poseban za godišnji odmor, jer ključa od znamenitosti o kojima se priča ceo život. Bilo da je u pitanju letovanje u Hurgadi, izlazak na Sinajsku goru, poseta Luksoru, ulazak u piramide, safari Saharom ili krstarenje Nilom, ova destinacija plenila je pleniće srca pravih pustolova i avanturista.

U tom cilju, evo nekoliko filmova koje su inspirisale mnoge za pesetu Egiptu!

Deset Zapovesti (“The Ten Commandments”,1956)

Kad je od egipatskih vlasti tražio dozvolu za snimanje, slavni reditelj Sesil de Mil (Cecil B. DeMille) bio je prijatno iznenađen kada su mu rekli da su oni veliki obožavaoci njegovog filma “The Crusades” (1935) i da – s obzirom da je u tom filmu “dobro predstavio Arape” – kod njih “mogu snimati sve što žele”.

Iako je filmska ekipa putovala u Egipat radi snimanja značajnih sekvenci filma (neke od njih su scene na Sinajskoj gori, masovnu scenu egzodusa tj. izbavljenja sinova Izrailjevih iz egipatskog ropstva) veći deo filma zapravo je snimljen na ogromnim napravljenim pozornicama filmske korporacije „Paramount Pictures“ u Holivudu.

Za pozadinu su korišćeni i snimci iz Egipta koji su se montirali sa scenama snimljenim na setu u Holivudu. Kad Mojsije i Seti gledaju kako se Obelisk podiže, robovi u pozadini su u stvari “ubačeni” (snimljeni prethodno u Dolini kraljeva u Egiptu). Paviljon u prvom planu na kom stoje Mojsije i Seti sniman je u Holivudu, dok su stubovi u pozadini samo makete.

Kleopatra ( “Cleopatra”, 1963)

Ovaj film je bio ogroman poduhvat za to vreme: trebalo je napraviti preko 26. 000 kostima i 79 filmskih pozornica (setova). Kostime koje je nosila Kleopatra (E. Tejlor) koštali su 194. 800 dolara, što bi danas bilo skoro 1.500 000 dolara. Navodno je izgradnja svih tih kolosalnih rekvizita, zgrada, maketa i čitavih naselja bila uzrok što se na tržištu građevinskog materijala u Italiji pojavila velika nestašica materijala.

Vlasti Egipta u početku nisu odobrile dolazak i boravak glumice Elizabet Tejlor u njihovu zemlju jer je bila druge vere. Ona je, naime, primila jevrejsku veru kad se udala za Edija Fišera. Na sreću, predomislili su se kada su shvatili da će zbog filma njihov budžet biti bogatiji za nekoliko miliona američkih dolara. Svi znamo za činjenicu da je slavna Elizabet Tejlor bila prva glumica kojoj je ponuđeno milion dolara za ulogu u nekom filmu.

Ceo film sniman je na više lokacija ne samo u Egiptu već i u Španiji, Italiji, Londonu i Kaliforniji. I danas se diskutuje o originalnim kostimima, o sitnim promašajima u redosledu scena i sl. Primećeno je naime da su, u toku jedne masovne scene (kad Kleopatrina povorka ulazi u Rim) afrički ratnici i plesači odeveni kao Zulu ratnici.

Istoričari se slažu da su Zulu ratnici u to vreme Egipćanima verovatno bili nepoznati (s obzirom da su iz Južne Afrike, sa drugog kraja kontinenta). Ovi ratnici i plesači su, naime trebali biti Nubijci odeveni u svoje tradicionalne sudanske nošnje; Sudan je zemlja koja se na jugu graniči sa Egiptom.

“Kleopatra” je bio vrlo uticajan film: izuzetno su bile popularne neobične “zmijske narukvice” koje su se nosile iznad lakta, “geometrijske” frizure, haljine na jedno rame i trend šminkanja očiju tako da budu “Cleopatra Eye”.

Smrt Na Nilu (“Death On The Nile”, 1978)

Zasnovan na poznatom romanu Agate Kristi, ovaj je film snimljen u Egiptu za nedelju dana. Snimano je u Luksoru, Asuanu, Abu Simbelu i Kairu.

Zaljubljeni par odlazi na medeni mesec u Egipat, gde ih prijateljica prati do divovskih piramida u Gizi, a veliki detektiv Poaro im se pridružuje kod Sfinge. Divne su scene u hotelu u dolini Nila, “Hotel Sofitel Legend Old Cataract Aswan”.

Nedaleko od Luksora nalazi se ogroman kompleks “Karnak”, odakle se vidi prelepa avenija sa sfingama sa glavom ovna na ulazu u Amunov hram. Filmu je pun upečatljivih scena, poput one gde Mia Farou stoji ispred četiri ogromne sedeće statue na ulazu u Veliki hram Ramzesa II u Abu Simbelu.

Vreme U Kairu („Cairo Time“, 2009)

Radnja celog filma snimana je u Kairu za oko mesec dana, na veoma visokim temperaturama, retko ispod 37C što je evropskim glumcima teško palo. Junakinja filma, Žilijet putuje iz Amerike u Kairo kako bi se susrela sa svojim suprugom, vojnikom ešalona UN-a.

On je sprečen da je dočeka i ne dolazi, ali nju dočekuje Tarik, Egipćanin, prijatelj njenoj muža. Nežan i fin, Tarik poziva Žilijet da sa njim krstari po Nilu i posete piramide. Film je prepun živih slika Kaira i svakodnevice ovih ljudi: vreva na ulicama, šarenilo bazara i pijaca i drugačiji način ponašanja ljudi, prava je slika Egipta danas.

Žilijet saznaje da ne sme sama šetati ulicama Kaira (navalentni Egipćani rado gledaju i prilaze plavoj, beloj ženi) i ona istražuje grad sa Tarikom. Za onog ko bi rado upoznao moderne Egipćane u pravom svetlu, preporučujemo ovaj film.

Filmovi Koji Nisu Celi Snimani U Egiptu, A Odnose Se Većinom Na Ovu Zemlju

Ima nekoliko svetski poznatih filmova čija se radnja dešava u Egiptu, ali koji su zbog raznih razloga (cene snimanja, socijalni nemiri i nemogućnost odlaska na originalnu lokaciju) snimani na, za tu priliku specijalno napravljenim, lokacijama i scenografijama.

Bogovi Egipta“ iz 2016. godine snimljen je u Novom Južnom Velsu u Australiji (heroj Bek se udružuje s bogom Horusom u savezu protiv Seta, nemilosrdnog boga tame, koji je uzurpirao egipatski presto).

„Stargate“ iz 1994. Ovde je priča drugačija od ostalih jer Egipat postaje poprište velike naučno-fantastične avanture. Radnja filma započinje 1928. godine, kada profesor Langford otkriva ogroman kameni prsten u pesku Egipta u Gizi. Posle 70 godina, njegova ćerka i jedan egiptolog, profesor lingvistike, prevode drevne egipatske hijeroglife i pronalaze “zvezdana vrata” koja ih vode u drugi svet. Većina filma snimana je na lokaciji Buttercup dunes, pustinji u Kaliforniji i na raznim drugim lokacijama (Queen Mary Dome, Long Beach, Yuma).

„Mumija“ 1999 i svi njeni kasniji nastavci. Ova franšiza u stvari sadrži u sebi razne žanrove: fantastika, avantura, akcija, horor, komedija i napravljena je sa možda i previše CGI efekata (Computer-generated imagery). Kako god, već dvadeset godina ovo je veoma rado gledani serijal. Tema je poznata: na arheološkoj iskopini u drevnom gradu Hamunaptri, Amerikanac, koji služi u francuskoj Legiji časti, slučajno probudi mumiju koja počinje pustošiti sve okolo dok uporno traga za reinkarnacijom svoje davno izgubljene ljubavi. Priča se dešava naravno, u “Egiptu”, ali film je sniman uglavnom u Maroku.

„Kairo“ iz 1925. godine je Marakeš, a izgubljeni grad „Hamunaptra“ je ogromno zdanje sagrađeno unutar uspavanog kratera vulkana, oko 15 km jugozapadno od Erfouda, na jugoistoku zemlje. Isto mesto postalo je i pustinjsko skrovište u Bond filmu „Spektra“.

Nisu sve lokacije tako egzotične. Dok je eksterijer “Muzeja starina u Kairu” sniman u Marakešu, njegova unutrašnjost je snimana u zamku Mentmore (Buckinghamshire), iz 1850-e koji je sazidan za porodicu Rothschild. Ista kuća se vidi i u sjajnim filmovima „Brazil“ i “Batman Begins”. Luka ‘Giza’ u filmu “Mumija” još je jedna velika maketa ili set, ovaj put sagrađena u veoma starom dvorcu Chatham, oko 40 km jugoistočno od Londona, u Kentu.

Nastavak serijala “Povratak Mumije”: “egipatske” pustinje snimljene su u spektakularnim dinama Erg Chebbi u Merzougi, oko 40 km južno od Erfouda u Maroku. Voz je železnica Hejaz na periferiji Ammana u Jordanu. Ova železnica je sagrađena za prevoz hodočasnika iz Damaska u Siriji, do Medine u Saudijskoj Arabiji, dovršena je 1908., ali je tokom Prvog svetskog rata bila ozbiljno oštećena. Njeni delovi su i danas u upotrebi.

About

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *