Filmski stvaraoci u industriji zabave često koriste postojeće zastave kao rekvizite u svojim kreacijama, te televizijskim i bioskopskim produkcijama.
Ponekad to podrazumeva upotrebu ispravnih zastava, drugi put se posebnom namerom koriste pogrešni amblemi. Umetnička sloboda se naročito ogleda u kreiranju novih spekulativnih zastava kao rekvizita u filmskoj priči. Originalnost i kreativnost u poigravanju simbolima je uobičajeno u sedmoj umetnosti. Pa tako u omiljenim filmovima možemo videti kako se nacionalne zastave koriste u cilju jačanja patriotskih osećanja, ali i neka interesantna fikcionalna rešenja koja sublimiraju željenu simboliku u cilju verodostojnog građenja priče.
Kako na doživljaj gledaoca utiču zastave na filmu i koje su najinteresantnije izmišljene zastave na bioskopskom platnu? Pročitajte.
Srpska zastava u domaćoj kinematografiji
U dugom veku srpske kinematografije mogu se izdvojiti brojni filmski biseri poput „Ko to tamo peva“, „Lepa sela lepo gore“, „Lajanje na zvezde“, „Zona Zamfirova“ i „Montevideo, bog te video!“. Žanrovska raznovrsnost, visok kvalitet scenarija i sve bolja produkcija odlikuju domaće filmove. Posebno mesto svakako imaju ostvarenja sa rodoljubivom tematikom kao što su „Nebeska udica“, „Rat uživo“, ali i društveno angažovani filmovi kao što su „Parada“ i „Šišanje“.
Zastave Srbije u raznim dimenzijama pojavljuju se u većini domaćih filmova. „Uloga“ ovog nacionalnog svakako nije sporedna. Zapravo može se reći da se pod okriljem čuvene trobojke mnogi filmski narativi dobijaju prava i smislenija značenja. Bilo da je reč o filmovima koji prikazuju rat, stradanja ili se bave aktuelnim društvenim problemima – srpska zastava u pozadini doprinosi utisku i doživljaju i nesumnjivo jača patriotska osećanja u gledaocu.
Američka zastava i patriotizam na filmskom platnu
Neosporno je da je Holivud ima vodeće mesto u filmskoj industriji, stoga ne treba da iznenadi korišćenje američke zastave u filmovima. Kao da uzbudljiva priča o inovacijama i herojstvu nije dovoljno inspirativna, filmovi koji prikazuju američku zastavu podsećaju publiku na to koliko Amerika može da bude slavna. Američka zastava služi kao simbol svih najlepših trenutaka Amerike, nade i snova, ali i kao asocijacija za slobodnu i svetlu budućnost uopšte.
U ratnim filmovima koji na impresivan način prikazuju istorijske bitke, za Amerikance je zastava što se vijori na bojnom polju podsetnik na hrabrost i pravdu. Odgovarajući primer je hit film „Spasavanje redova Rajana“ iz 1998. godine. Film počinje pričom o savezničkoj invaziji u Normandiji na dan D (6. jun 1944.), gde su ubijena tri od četiri brata Rajan. Kada vojni zvaničnici shvate da je četvrti brat Rajan u borbi, zaklinju se da će ga pronaći i odvesti kući njegovoj majci u pokušaju da joj ublaže bol. Tim od osam vojnika predvođen kapetanom Milerom (Tom Henks) započinje specijalnu potragu za spasavanjem vojnika Džejmsa Rajana (Met Dejmon).
U „Spašavanju vojnika Rajana“, zastava se pojavljuje na početku i na kraju filma. Izbledela verzija nacionalne zastave vijori se na barjaku kao podsetnik patriotskoj publici svuda šta je izgubljeno, a šta stečeno kroz tragediju rata. Kroz ovakva iskušenja prave se heroji i put u bolje sutra i za tu bolju budućnost vijori se zastava.
Kao što samo Holivud može da prikaže, neki od omiljenih heroja su izmišljeni junaci, dobri momci kojima se divimo. Superheroji fantastike poput Supermena i Kapetana Amerike možda pobuđuju slobodni duh u gledaocima širom sveta, ali takođe bude patriotska osećanja u američkom narodu. Pa tako u filmu „Supermen – Čovek od čelika“ iz 2013. godine, prikazuje junaka sa ogrtačem koji stoji ispred zida sa slikom američke zastave, kao da kaže da su zvezde i pruge njegov poziv na akciju.
S druge strane, Stiv Rodžers, zvani Kapetan Amerika, nosi zastavu na patriotskoj uniformi. Kao otpadnik koji se dobrovoljno javlja za tajni projekat, postaje superheroj koji brani Ameriku.
Film, izmišljene države i njihove zastave
Nije neobično da se filmski reditelji i scenaristi poigravaju istorijskim činjenicama i simbolima ne bi li poslali određenu poruku. S tom namerom su za potrebe brojnih filmskih i televizijskih ostvarenja izmišljene nove države, a sa njima i nove zastave. Odličan primer je crno-crvena zastava u filmu „V za Vendeta“ (V for Vendetta). Prikazujući diktatorski režim Vlade futurističke Britanije, crna zastava sa nordijskim krstom ima posebno mesto u ovom distopijskom političkom trileru. Za totalitarno državno uređenje reditelji su simbolično izabrali prikaz crvenog krsta na crnoj pozadini, kao i varijantu sa crnim krstom na crvenoj pozadini. Aluzija na fažizam, antikatolicizam i ksenofobičnost je očigledna – a sve su ovo odlike ideologije vladajuće stranke Norsefire u filmu.
Sličnom simbolikom poslužili su se i stvaraoci popularne serije „Sluškinjina priča“. U ovoj akcionoj distopiji prikazan je surovi svet Gileada – izmišljene države na teritoriji nekadašnjih Sjedinjenih Američkih Država. U ovoj alternativnoj zemlji žene su osuđene na ropstvo – seksualno, porođajno, ekonomsko – i trpe sve oblike nasilja. U skladu sa tim, zastava Gileada je verna slika diktatorskog ideološkog režima. Naime, na zastavi dominira simbol zlatnog orla ispod crvenog sunca na crnom krugu. Kada se uzme u obzir da je nacistička zastava crni orao postavljen iznad hrastovog venca sa kukastim krstom u sredini, analogija je jasna.
Svetliji primer kreiranja zastave za potrebe filma svakako je zastava iz „Letopisa Narnije“. U ovoj bajkovitoj filmskoj priči u Disney produkciji mnogo je pažnje posvećeno detaljima prilikom stvaranja izmišljenog sveta Narnije. Fantastičan svet iz ormara, njegova stvorenja, simboli i uopšte čitava kultura između ostalog su prikazani i kroz zastave. Bitka na Beruni tako dolazi kao katalog različitih amblema, među kojima je najkarakterističnija Aslanova zastava (često se naziva zastavom Narnije), sa crvenim lavom na žutom polju. Kako se čitav film koncentriše oko sukoba između Aslana i Bele kraljice, može se sa punom slobodom reći da zastava sa simbolom lava oslikava borbu dobra protiv zla.
Na kraju, zastave sasvim izvesno daju dozu autentičnosti svakom filmskom ostvarenju. Bilo da je reč o podvlačenju rodoljublja ili isticanju nekih drugih ideoloških crta, izmišljeni ili stvarni, amblemi su važan element u filmskoj industriji.
